ЗАЈЕДНО… – Андреја Ђ. Врањеш

ЗАЈЕДНО

Од гнева реших престајем са жељама,
предуго патим у Свемиру самац, али
за сироту децу Никарагве, Манагве,
за такве и исте, непомакле,
од Бога молим да део лепоте припадне и њима,
са собом тужнима.
Колико да их има, има, поклонићу им
океан стихова смеха,
без греха.
Морају богати једном да знају!
„ После три дана, досаде,жена
гост и киша“.
Сиђите са сцене већ једном, трули,
пустите мачку нека лови миша.

Настави са читањем “ЗАЈЕДНО… – Андреја Ђ. Врањеш”

R E K A

Čekaću te tamo gde voda mrmori
gde se sjajni mesec bistroj vodi smeje
tamo gde se reka još raduje zori
da joj vrelo sunce hladne skute zgreje

I nikome za te ja ne mogu reći
ponudih ti srce tu da gnezdo sviješ
uplaših se da ćeš ko reka poteći
da se podno stene ti od mene skriješ

Kada hladni vetri sa severa dunu
i srebrnim injem orose svu reku
u srcu ću sviti snove da ne trunu
da u duši kano sveta milost teku

I dok večni sanak bolnu dušu mori
dok poslednji zračak svelo lice greje
poći će mi duša gde reka mrmori
gde se sjajni mesec bistroj vodi smeje.

autor
Jovica N. Đorđević
21.12.2024g.