Kada sklopim oči, kad istekne vreme
i dok duša Bogu kreće u tišini
skinuću sa pleća ovo teško breme
rasuću sve brige dole po prašini
Jer svaki me uzdah kao rana boli
sve preteške tuge ja sam u se krio
ljutili mi rane, sipali im soli
nikad za života srećan nisam bio
I svaki mi osmeh podlo lažan beše
skrivao sam u se ledenu oluju
oprosti im Bože jer svi ljudi greše
zbog pohlepe tužni vapaj i ne čuju
Ne recite nikad da sam dobar bio
ne plačite za me jer vam nije žao
ko bisere crne ja sam tugu krio
od Boga sam samo bele dane krao.
autor
Jovica N. Đorđević
02.11.2024g.
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.901 пута)
