Месец: новембар 2024.

ИЗМЕЂУ СУТРА И ЈУЧЕ – Иво Торбица

ИЗМЕЂУ СУТРА И ЈУЧЕ

Желео сам те за себе. Било је то од мене јаче.
Чувао сам те и од првог дана у срцу те скривао.
Ништа се моје према теби никада променило није,
Али, судбине су, све даље, једна од друге, биле.

Поново бих волео да по нама топле кише лију,
Посебно оне мајске, када смо изговорили:
“Заувек, бићеш моја! До гроба, ти бићеш мој!”
Ни слутио нисам да ће ми те речи душу разболети.

Зауставили смо жеље, престали о љубави снивати,
На свет и остатак живота гледати истим очима.
Шта си то у мени пронашла, да би обрисала после?
Шта сам толико лепо онда на теби приметио?!

Не кајем се због тога, нити ћу то икада чинити,
Иако јутро, за једно од нас двоје, осванути неће.
Сâм сам – у лавиринту, између сутра и јуче,
У гротлу својих чула, из ког сета избија и пече!

МАСКОТА – Зоран Станисављевић

МАСКОТА

У штампарији мало маче,
по књигама стално скаче.

Оно је цура фина
зове се Серафина.

Броји књиге лево, десно
и увек јој нешто тесно.

Још је мала, воли да се игра
врти се и окреће као чигра.

Срећна је, чила и мила,
нови дом јој је штампарија.

Настави са читањем “МАСКОТА – Зоран Станисављевић”

MAGLA

Gle, kako se magla zlurado uspinje
pa pohotno guta vrleti i reke
ko ranjena zver se sa brega naginje
pružajući ka nebu poglede preke

Iz prikrajka vreba krvožedna neman
ko grdoba čuči bez daha i reči
ko olovni vojnik što je na sve spreman
da ugasi sunce, zrake da mu zgnječi

O Stribože Bože unuke zamoli
oprosti mi grehe, slabosti i mane
za mir grešne duše vetrove umoli
da nad zemljom opet jarko sunce grane.

Jer bez sjajnog sunca pogled mi je sveo
zbog te guste magle ja u sebi brinem
kad mi dođe vreme, kad me budeš hteo
kako da se Tebi grešan Bože vinem.

autor
Jovica N. Đorđević

HAIKU Novi Sad

Kraj je jeseni
skoro će kraj godine~
i dece nema
—
Klečeći uz grob
gleda joj smeđe oči
pune osmeha
—
Dekin zagrljaj~
uspomena na mile
ranjene ptiće
—
Drugi dan tuge
nije u Paraćinu ~
u čoveku je
—
Deset svećica
svetle sa jedne veće ~
na grobu Tine
—
Korak devojke
ostao pod betonom~
duša produži
May be an image of 2 people

ПОНОЋ – Сандра Миладиновић

ПОНОЋ

Осећам лагано како стиже поноћ
да су моја била свемогуће реке
и да нисам ништа више од живота
и да нисам ништа мање од утехе!

Дај ми Боже снаге да останем чила
нек ме воде силе невидљивих чари
ако и поклекнем Ти ми недај мира
буром и олујом душу ми преплави!

Вредна ли сам Тебе испловићу чиста
можда малаксала подераних хаља
ал’ сигурно знам да ћу бити мила
више себи самој у причи без краја!

Настави са читањем “ПОНОЋ – Сандра Миладиновић”

ПЕСМА НА ДАР – Латинка Ђорђевић

                                            ПЕСМА НА ДАР


Ноћ мила, тиха
блага, чила
у песму се
преобразила.
Ритам и стихови ткани
то су снови и мисли
побркани.
У свакој речи
скрива се нада,
кристална звезда
најлепших дана.
Нека те песма
попут ветра грли,
осећајем дивним
груди буди.
За сваки осмех,
сваку жељу
песма ова хрли
у твоју постељу.
Дарује речи срца
које ће наћи начин
да за тебе куца.
Сваки дар је
души траг,
а песма на дар
је
загрљај вечни
веома драг. Настави са читањем “ПЕСМА НА ДАР – Латинка Ђорђевић”

СРНА Александар Недовић

Зашто си дошла, малена вило,
Нисам ја онај кога си снила.
Све што је лепо твоје је било,
Али си гнездо крај другог свила.

Насмеј се драга, обриши сузе,
За један живот човек се роди.
Умири немир дрхтаве блузе
И где год желиш, ноћас ме води.

Дозволи да ти миришем косу,
Док ми на руци безбрижно сањаш.
Са твога тела да пијем росу
И гледам како спокојно спаваш.

Ниси погрешила, срно моја,
Набаци осмех на лепо лице.
Моја је прича сплет тамних боја,
А твоја сунце и љубичице.

Допусти да ти додирнем усне,
Тако ћу сазнати, да ли си сан?
Ако свет сутра ко балон пукне,
Ми ћемо имати бар овај дан.

Погледај срећо рој младих звезда,
У свакој можеш пронаћи себе.
Са јутром иди рају свог гнезда,
А ноћас ја ћу чувати тебе.

Александар Недовић

ЈУТРО – Саша Козић

ЈУТРО

Јутро прождире ноћ,
мириси свитања
испуњавају вечност
насталу у сну, рађања зоре.

Сунце пуног обима јавља се тихо.
поштујући мир спавача.
Птице покушавају да певају,
оде рађању јутра, упркос магли
која јури тренутак сунца,
да нестане уз само свитање.

Ја пијан, од ноћи пуне дима,
зноја певачице и лошег алкохола,
јурим на заслужени починак,
вечитог животног губитника,
изгубљеног у раскораку његовог времена
и простора животних чињеница.

Јутро се родило.

© Саша Козић

 

НАДА -Здравка Пап

У ноћи без сна
тражим миловања,
плетем венац среће
и уплићем твоје срце.

Туга ћути,
остала је искра
у пепелу да светли,
из наде се рађа жеља,
да ћеш доћи и донети
своје срце и рећи ћеш:
-Твој сам, мила моја!

БЕЗ ГРАНИЦА

Од погледа твог задрхтим сва,
као пламен што изненада букне.
Врела страст кроз мене проструји,
у твом присуству све се згусне.

Шапат са усана твојих, тих и нежан,
као ветар што мирис ноћи носи.
Додирује врат, оставља траг,
у вртлогу страсти где немам моћи.

Прсти твоји у мојој коси
плету мреже жудње недоречене.
Усне твоје на мојима горе,
бришу мисли, заустављају време.

Страст тече, попут вреле реке,
преплављује тело, буди све.
У пламену што ломи свет,
спајају се душе, нестају границе.