Зашто си дошла, малена вило,
Нисам ја онај кога си снила.
Све што је лепо твоје је било,
Али си гнездо крај другог свила.
Насмеј се драга, обриши сузе,
За један живот човек се роди.
Умири немир дрхтаве блузе
И где год желиш, ноћас ме води.
Дозволи да ти миришем косу,
Док ми на руци безбрижно сањаш.
Са твога тела да пијем росу
И гледам како спокојно спаваш.
Ниси погрешила, срно моја,
Набаци осмех на лепо лице.
Моја је прича сплет тамних боја,
А твоја сунце и љубичице.
Допусти да ти додирнем усне,
Тако ћу сазнати, да ли си сан?
Ако свет сутра ко балон пукне,
Ми ћемо имати бар овај дан.
Погледај срећо рој младих звезда,
У свакој можеш пронаћи себе.
Са јутром иди рају свог гнезда,
А ноћас ја ћу чувати тебе.
Александар Недовић
(Прочитано: 48 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.184.674 пута)