Месец: јануар 2023.
С ЊОМ – Живојин Манојловић
С ЊОМ
Утањам у међу
Раскошних груди
Кидам црни грудњак
Љубим једну па другу
Малинасто руменило луди…..
Њене груди…
Прсти клизе
Зноје се
Подрхтавају у грчу облине бедара
Где је траг чипкастог веша
Остао на њима.
Мушкост
Бутине чврсте
Пролаз до страсти
Набујали сокове сласти
Уздаси
Неприметно орошена кожа
Капи пожуде
Спајају до врхунца
Обострану жељу.
Коса проасута по јастуку,
Грудима
Замршена прстима
Екстаза.
Клонемо у загрљај.
Настави са читањем “С ЊОМ – Живојин Манојловић”
SINU
Gledaj sine pritisla nas tmina,
crni đavo podlo se kikoće;
misli zlotvor sveto pravo ima,
da poseče naše rodno voće.
Kradu teško stečenu nam muku,
tama nudi crne skute njene;
da ljubimo sad krvniku ruku,
kao kumu na sveto krštenje.
Svetom zemljom sad gamižu guje,
stežu omču oko našeg vrata;
hoće tama dušu da nam truje,
da brat opet udari na brata.
Skini Bože sa naroda breme,
svetom zemljom Ti božure sadi;
uništi im đavolovo seme,
da izniknu svud božuri mladi.
Zato sine ljubi bližnjeg svoga,
krv predaka tvojom krvlju teče;
slavi slavu, poštuj svoga Boga,
jer od Srbstva nemaš ništa preče.
autor
Jovica N. Đorđević
КРЧМАРИЦА
Вино точи крчмарица млада,
румен` вино к`о усташца њена;
и сећа се родних винограда,
што осташе само успомена.
Отишла је из свог родног села,
оставила стадо и шљивике;
винограде, мобе и посела,
ал јој срце остало код дике.
Док је грожђе са чокота секла,
њен вољени с корпом на рамену;
погледом је својим га опекла,
заљуби се он у њу румену.
Просуло се грожђе са рамена,
гњечише га обнажених тела;
она једра, млада, још зелена,
рахатлуком опити се хтела.
Док јој медна љубио је уста,
подари му два рубин пуцета;
расу јој се црна коса густа,
родила му два дивна детета.
Ал` се деси опет брат на брата,
виногради останули пусти;
дика јој се неврати из рата,
морала је село да напусти.
Пијанцима сада вино точи,
да би чеда одгајила своја;
сузе рони, кришом брише очи,
никад више дике, нит спокоја.
Никад више грожђе неће брати,
никад ни с ким више правит вино;
крчмарицу бол и туга прати,
млад се дика у небеса вино.
Бранко Мијатовић
Категорија Одрасли песници
KAD LJUBAV ZAMIRIŠE – Jelka Knežević
KAD LJUBAV ZAMIRIŠE
Sve miriše na ljubav,
i ova noć što polako
bliži se kraju
umorna od čekanja,
od dodira, od nespavanja.
Miriše na ljubav
zamršena kosa,
telo, orošeno znojem
i mi, spremni na još ljubavi.
A želja kao planina.
Dodir tela o telo.
Prsti bez kapi krvi,
pobeleli od stiska,
zaranjaju nokte
u telo prekoputa sebe,
snažno, duboko,
dok ne zaboli.
Sve miriše na ljubav,
i ovo malo ponosa
što klizi niz postelju,
bez stida…
Valjaju se po jastucima želje.
Ona, što je bila poslednja,
sad je prva.
Kočnice otkazale.
Rekli smo zbogom stidu.
Noć je opasna, mami,
skida sve sa sebe.
Ostajemo goli,
noć, ti i ja.
Vide nam se samo duše,
a duše nam čiste
kao izvor obložen kamenjem
na kom se usna topi,
na kom se telo ugiba,
na kom unutrašnjost drhti
od naših usklađenih pokreta.
PRVA LJUBAV – Veselin Mandarin
PRVA LJUBAV
Imamo je svi, a nema je niko,
Želeli smo tada, sad je ne želi niko.
Nije ljubav prva zabranjeni cvet,
A niko je ne želi, kao nekad pre.
Sta je to ljubav, naučila nas ona,
Nje više nema, nema tog života.
Neko Novo vreme došlo je sada,
Ona otišla je skroz do poslednjeg pakla.
Lutamo svetom, tražimo sreću ,
Prvu ja ljubav zaboraviti neću.
Nećeš ni ti veruj mi na reč,
Ona je duboko u grudima već.
Možda si mislio da je ljubav prava,
Kad Ono nestala je onog tužnog Dana.
Tugom i suzama obasjala te ona,
Budi srećan naići će neka ljubav nova.
Svi se nešto nadamo, mislimo da vredi,
Prvu ljubav držati naš život celi.
Ne ide tako, ljubav pusti tada,
Prva ljubav nikad, nije bila prava.
Настави са читањем “PRVA LJUBAV – Veselin Mandarin”
ЉУБАВ ЈЕ ТВОЈА ПОПУТ ВИНА – Весна Јаковљевић
ЉУБАВ ЈЕ ТВОЈА ПОПУТ ВИНА
Љубав је твоја попут вина, црвеног слатког као младост,
само си ти моја једина, ко вино за мене вечита слабост
испијам вино ко усне твоје медом посуте у кристалу
мисли ми пољупце усхићено броје, док капи вина полако опијају.
У свакој чаши рујног вина видим очи снене , где крију звезде
и тражим тебе моја једина да усне се стопе и не отрезне
Вино ми греје увелу душу, утехом теши , води у снове
мисли ка теби смелно путују и доводе у твоје дворе.
Једино тако могу да имам, пољупце твоје, мирисни цвете
још с вином ја те снивам над судбином што своје прсте уплете.
© Весна Јаковљевић
Љубав је твоја попут вина, црвеног слатког као младост,
само си ти моја једина, ко вино за мене вечита слабост
испијам вино ко усне твоје медом посуте у кристалу
мисли ми пољупце усхићено броје, док капи вина полако опијају.
У свакој чаши рујног вина видим очи снене , где крију звезде
и тражим тебе моја једина да усне се стопе и не отрезне
Вино ми греје увелу душу, утехом теши , води у снове
мисли ка теби смелно путују и доводе у твоје дворе.
Једино тако могу да имам, пољупце твоје, мирисни цвете
још с вином ја те снивам над судбином што своје прсте уплете.
© Весна Јаковљевић
Kategorija: Odrasli pesnici
Богиња – Душан Комазец
Све су тужне песме саткане од бола
рањенога срца, које си без муке
оставила само, пресекла на пола…
Сад снева лепоту „изгубљене луке”.
Тајанствена жено, зашто блудним ходом
мамиш душе чедне, к’о морске сирене
пијане морнаре, да у даљи бродом
занесени песмом ударе у стене?
Богиња си страсти, сласт најлепшег вина,
жрвањ, што у трену ледна срца слама.
Лопов, који кришом кад заруди тмина
плам чаробни краде сјајним звездицама.
Ти си зов даљине и песма заносна
што с најлепшим стихом у походе креће
треном, кад због туге суза нема, росна
низ лице чемерно због растанка слеће.
А можда си само остављена жена
исконском лепотом што сакрива лице
и сваки пут минеш к’о несташна сена,
јер те мами гнездо твоје луталице?
ВИНО СПАЈА СВЕ ЛЕПОТЕ – Јован Бундало
ВИНО СПАЈА СВЕ ЛЕПОТЕ
Са вечношћу вино спаја, љубав, брда и равнице,
спокој, стрепње и надања, сунце, кишу и ветрове,
вино двори ведре ноте и одгони несанице.
Спаја вино обичаје и призива лепе снове.
И нас двоје вино споји, две младости насмејане,
па у срећи пола века, с њом уз вино трошим дане.
Би веридба те јесени, нисмо могли љубав скрити,
па се тихо искрадосмо, скривао нас чокот зрео,
много ноћи, после тога, нисам прест`о сласти пити,
љубио јој медне усне, у вечну се љубав клео.
Смешила се снено она, осмех би јој пун милина,
опила ме пољупцима, к`о дечака чаша вина.
Стиховима шпалир сликам, виноградом док шеврда
и гроздове отежале, зраци сунца док их плоде.
У песмама мојим живе, таласаста драга брда,
и боеми распевани, што пред зору кући ходе.
И казујем свету целом, зашто наша вина вреде,
јер их моме босоноге, из гроздова сочних цеде.
Мој отац је наследио, винарију од свог оца,
док сам подрум уређиво, Бахус прстом позва мене,
у буџаку посве мрачном, показа ми пет-шест боца,
пуне вина из давнина и све воском заливене.
Старо вино као мелем, разгаљује, души прија,
као моја драга мени, као души поезија.
Свети Трифун долази нам, с бокалима доброг вина,
две-три капи усред зиме, успавани чокот буде.
Тога дана људи кажу, засја сунце са висина,
домаћини уз молитве, један другог вином нуде.
И куну се преко чаша, винопије од старина,
да на свету нигде нема, као код нас доброг вина.
ЉУБАВ И ВИНО 2023. – НАГРАДЕ И КОНКУРС
Аудио снимак манифестације ЉУБАВ И ВИНО 2023. – Марко Вишњић КЦК
05.04.2023. Награде и Дипломе су послате на мејл који смо имали: Молимо све песнике који нису добили награде ма свој мејл да нас обавесте на наш мејл: ljubav@poezija.rs
У Биоскопу Крушевац је 14. 2.2023. године по петнасти пут одржана манифестација ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИСПИРАЦИЈА 2023. Том приликом у програму који су водили Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић уручене су награде присутним песницима из Крушевца и Ћићевца. Награде је уручио Љубодраг Обрадовић – председник жирија. Жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, је радио у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан. На почетку манифестације присутне је поздравио Живорад Милановић Маки – оснивач манифестације. Затим су Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић, као чланови жирија прочитали по једну своју песму. После тога је Даница Гвозденовић прочитала награђене песме аутора који нису могли да присуствују лично и то у категорији млади песници:
1. Јована Марковић, Факултет Организационих Наука Универзитета у Београду, за песму ЈАНУАРСКЕ НОЋИ,
2. – Сара Вукосављевић, Београд, за песму ШАХ-МАТ;
3. – Милица Мирјанић, ученица Медицинске школе у Бањој Луци, за песму ТАЈНА.
У категорији одрасли песници:
1. Бранко Мијатовић из Шапца, за песму КРЧМАРИЦА;
2. место равноправно деле Данијела Јевремовић из Крушевца за песму КАП ВИНА и Јасмина Димитријевић из Загреба за песму ТРАГ ОД ВИНА;
3. место равноправно деле Зорка Чордашевић из Франкфурта на Мајни, Немачка, за песму ВИНУ ОСТАЋЕ ИСТИНА и Љиљана Марјановић из Крушевца за песму ОДА ПЕСНИКУ.
Наравно, Данијела Јевремовић и Љиљана Марјановић су прочитале своје песме и примиле награде које се се састојале из Дипломе и књига из Издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.
Награде на ЛИКОВНОМ КОНКУРСУ добили су:
1. Првослав Пендић Пенда из Крушевца за слику Вински плес;
2. место равноправно деле Бранко Мијатовић из Шапца и Слађана Бундало из Крушевца, а своју поезију која је добила Награду ПоезијаСРБ за квалитет поезије прочитали су Слађана Бундало и Првослав Пендић Пенда.
Своју поезију прочитали су и добили награде ПоезијаСРБ за квалитет поезије: Градимир Карајовић из Крушевца, Живота Трифуновић из Кобиља – Крушевац, Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца и Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца.
На крају програма наступили су у ревијалном делу песници који нису учествовали на конкурсу и то: Мирко Стојадиновић (који је примио награду за Јасмину Димитријевић, а прочитао своју песму), Миљко Шљивић, Милосав Ђукић Ђука, Братислав Спасојевић, Олга Раденковић, Мирослава Смиљанић, Миломир Кркић и Даница Гвозденовић.