Veselin Mandarin

Duše predaka

Ivičnjak duše ove
lomi kamen tihim glasom
da jutro tužnije bude
ravnica da potraje.

Ruke marmerom vezane
drže sjene doma moga
da se vetar noćas njiše
po leđima mojim.

Rudnik duše zakopane
crnu rupu predvidi
u njoj beskraj spava
mesto moje tamo je.

A duše predaka naših
čuvare sreće ubiše
snage im ponestaje
niko se ne predaje.

Pa se krvlju biseri prekrivaju
čeznu ruke za uzdahom
ostao je mrak da gazduje
od sreće ja se odjavljujem.

Autor : Veselin Mandarin

СТАРА ВИОЛИНА – Душан Комазец

Усамљена крчма далеко од пута
призива и мами неизмерним пламом
све оне чемерне, чије срце лута
тишинама дугим, непрегледном тамом.

Чаша црног вина жедне усне љуби,
два погледа оштра, речи грубе, злобне…
Заискриле очи, мисао се губи.
Ваздух затрепери од слутње злокобне!

Тад Циганин стари виолину узе!
Звуци и одјеци прелише се, њишу,
завађене мире, а надошле сузе,
с чашом старог вина, новом сузом бришу.

Плаче виолина, јер зна, ако стане
злослутне ће мисли поново да плану!
Гудало уморно, струне устрептане,
ал’ старачке руке неће да ода’ну.

Док сви у севдаху ноћ проводе дугу
као нож, бол оштар грудима му сину,
али не хте песму која лечи тугу
да спречи, те срце старачко умину!

Нема више циге, ал’ крчмом далеком
још лелуја песма, само тужне струне
не јецају снено, јер на гробљу неком,
стара виолина с њим заједно труне!