РОБ – Живојин Манојловић


Живојин Манојловић, Крушевац


РОБ

Усне
Жељом испуцале
Вином

Мелем
Страсти целивам
Обзорјем
Умивам
Топлином даха
Обгрљен
Краткоћу ноћи
Дужим
Магију трена
Као слободни роб
Служим

Настави са читањем “РОБ – Живојин Манојловић”

ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић

Snimio Slaviša Paunković

АУДИО – “МЕД С ОРАСЕ” Поезија и музика


Uredio i postavio Ljubodrag Obradović

Snimio Ljubodrag Obradović

У четвртак, 28. 9.2023. године у 19:00 сати у Белој сали Културног центра Крушевац, одржана је промоција књиге Живојина Манојловића МЕД С ОРАСЕ. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији књиге су учествовали: Јелена Ђорђевић – водитељ, Живојин Манојловић -аутор, Љубодраг Обрадовић – издавач, Слађана Бундало – Рецензент, Владица Радојевић – професор књижевности, Лидија Ужаревић – уредник КЦК, Миљана Миладиновић – ћерка и рецитатор, а за музички тренутак били су задужени: Владица Радојевић – гитара и вокал, Бојан Манојловић – гитара и вокал и Миљана Миладиновић. Маркентишка подршка Декине унуке: Анка Миладиновић и Мила Манојловић. Видео су снимили Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић, а фотографије за сајт www.poezija.rs Ђурђија Обрадовић.

Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић”

СЕЉАЧКА ПОСЛА – Живојин Манојловић


СЕЉАЧКА ПОСЛА

Данаске је Светак.
У село се не ради.
Моја ће Радојка
С плачљиве серије
Баш да се наслади.
Ја се тако реших
До варош да скокнем.
На пијац да сврнем
Нешто и да продам
Па еври добрнем.
Жена у крошњиче
Тури крављи сира.
Кајмак не понесох
Јер онда ми сира
Ники нећ да бира.
И домаћа јаја
Снеле га кокошке.
Концентрат бре јеле.
Турих у улошке.
На точак с укачих,
То јесте бицикла.
Корпенче закачих
На гувернар од никла.
Настави са читањем “СЕЉАЧКА ПОСЛА – Живојин Манојловић”

Б А Г Р Е М – Живојин Манојловић



♥♥♥ Б А Г Р Е М ♥♥♥

Заискрио багрем.

Бљештаво…

Венчаницом…

Окићена

Раскошем крошња.

Права младина ношња.

Моравске кошаве

Узалуд гране ломише.

Сласт ,

Бујност

И нектар,

Обиљем га венчаше.

Настави са читањем “Б А Г Р Е М – Живојин Манојловић”

Б А Г Р Е М  – Живојин Манојловић

Б А Г Р Е М   

Заискрио багрем.
Бљештаво…
Венчаницом…
Окићена
Раскошем крошња.
Права младина ношња.
Моравске кошаве
Узалуд гране ломише.
Сласт,
Бујност
И нектар,
Обиљем га венчаше.
А нектар
Тај Свети дар,
Опојност
Рашири мирисом…
Мирисом,
Мирисом росе,
Мирисом моје драге
Док се буди…
Мирисом
Њене косе,
Њене душе,
Њеног погледа
На јутром рођено сунце.
Настави са читањем “Б А Г Р Е М  – Живојин Манојловић”

ПЕТАО – Живојин Манојловић


ПЕТАО

Ономад препраћуем једнога петла
Млого ми сумљив
Офуцао се пола репа нема
Крила обесио
Једва се вуче по буњишту
Сам куња ил дрема.

Квочке око њег облићау
Те зачучкују
Кочопере се пред њег
Рачунау ће бидне
Па зачикуу.

Све се раскокодакале
Јаја зафаљују
С нервозу кљуцу по авлие
И од њег мушкос очекују.

Сам искриви шиу
Гледа негде у даљину
Машта о будућнос
С осталу живину.
Млађи кокотан
Не мож да постигне
Све кљун иступио
Кад се смркне
Једва на легало тркне.

Доадио ми ова кљокави.
Секирче под мишку
Уватим га па на пањче
Да ми живци не мрљави.

Сачекам да се примири
Па Радојке однесем
Еве га па чорбицу зготви.
Има с слас да га поем.

Поглеђуе Радојка па ју жао.
Годинама ние стао.
Сад кад не рипље више
С кои разлози си му доакао.

На тенане ју образлага.

Греота бре Станојко
Ако е сам из ти разлози
Тебе сам онда још лане
Требала на пањче
Радојка ме пренерази.
Настави са читањем “ПЕТАО – Живојин Манојловић”

С ЊОМ – Живојин Манојловић


С ЊОМ

Утањам у међу
Раскошних  груди
Кидам црни грудњак
Љубим једну па другу
Малинасто руменило  луди…..
Њене груди…

Прсти клизе
Зноје се
Подрхтавају у грчу облине бедара
Где је траг чипкастог веша
Остао на њима.
Мушкост
Бутине чврсте
Пролаз до страсти
Набујали сокове сласти

Уздаси
Неприметно орошена кожа
Капи пожуде
Спајају  до врхунца
Обострану жељу.
Коса проасута по јастуку,
Грудима
Замршена прстима
Екстаза.
Клонемо у загрљај.
Настави са читањем “С ЊОМ – Живојин Манојловић”

УЗДАХ – Живојин Манојловић

УЗДАХ 

Ти као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са  језгом ораха,
Плениш
Присуством
Понеког уздаха.

Жедни
Станар
Вољеног срца,
Осладом
Сладим
Погледе.

Халапљиво
Гутам
Искрице страсти.
И даље ћу
Спонтано
Их красти
Од нас,
За нас.

Моравске кошаве
Неће стати…
Ни ми,
Посустати…

Јер Ти, као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са  језгом ораха,
Плениш
Присуством милог  уздаха.

© Живојин Манојловић

Настави са читањем “УЗДАХ – Живојин Манојловић”

ВЕЛЕМАЈСТОР У ШАКУ – Живојин Манојловић

ВЕЛЕМАЈСТОР У ШАКУ

Решила Радојка да тури тетоважу
То е сад у моде
У село сви кажу

Моли кука
Не мо Радојка
Да резилиш
Твоега Станојка.

Ућута се она неко време
Помисли, ух смако то бреме
Око тетоважне теме.

Мину  неки дан
Чујем Радојка певуши
Начуљим уши
Да вим шта ју е на души

А она шапута:
У раздељак ме љубиш…
И тако по сто пута.

Шта те стревило Радојка
Кад она вели види одзади
И лечка смуљи на ластиш аљину
Зину, пуче на вилице зглоб
Дал да свиснем од чемер ил милину

Там гор над раздељак
Шајкача и мое име под њу.
Мало мрдну с ноге на ногу
А шајкача ки да игра коло на ово… голо.

Шајкачу помилова са шаку
Нећу даље, млого лепа тема
Ћу прећутим о тем и тиме
Да не распричате свема.

Станојко…

Настави са читањем “ВЕЛЕМАЈСТОР У ШАКУ – Живојин Манојловић”