НЕ ОТКОПЧАВАЈ ДУШУ – Латинка Ђорђевић


НЕ ОТКОПЧАВАЈ ДУШУ

Не откопчавај душу
задајеш  још једну
рану.
Занемеће небо
на сломљеној клупи.

Не показуј своје тело
бедном сумраку,
не чини ме грешним
смртником,
тражећи љубав
нежни додир бескраја.

То ми глође црне трепке,
кожу, душу шупљу.
Љубав се  исчашила,
никла на лирској кости
неорезане наде.

Потражи ново небо,
птичицу заспалу,
нови пољубац,
па  га  стрељај.
Тад ће да се слави,
моје срце неће
да крвари.
Настави са читањем “НЕ ОТКОПЧАВАЈ ДУШУ – Латинка Ђорђевић”

МЛАДО ВИНО – Првослав Пендић Пенда

МЛАДО ВИНО


Авлија мирише на младо вино,
Са старе крушке детлић се чује,
У бачвари претаче вино фино,
Детлић не мари, по крушки кује.

Нека благота обузима тело.
То само младо вино може,
Да на вино замирише село.
Откуцаје срца с детлићем сложе.

По плоту висе вргови рујни,
Под стрехом дрема паприка црвена,
На црепу чуваркуће, цветови бујни
И све мирише на стара времена.

Кратак је дан за лепоту ову,
Уз златну јесен и њене моћи,
Кад детлић заћути, па чујеш сову
Са драгом женом и младим вином
Најлепше су златне јесење ноћи.
Настави са читањем “МЛАДО ВИНО – Првослав Пендић Пенда”