Један песник три песме – Весна Јаковљевић


Један песник – три песме!

БИОГРАФИЈА


Весна Јаковљевић, рођена у Смедереву, 20.02.1971. Поезијом почиње да се бави 2022. године. Децембра 2022. године издала је прву збирку песама под називом “КРЗНО ВУКА”. У августу 2023. године, представља се првим романом, који се базира на истинитом догађају, од називом “АНЂЕОСКО ЛИЦЕ” и прву књигу песама “ГРОМ”. У октобру исте године збирком песама “ПЛЕМЕНИТО СРЦЕ” као и осталим књигама представља се промоцијом одржаној на међународном сајму књига у Београду. Добитница многобројних признања у Србији као и Словенији, Италији. Маја 2024. године, роман “АНЂЕОСКО ЛИЦЕ” преведен на енглеском и као пета књига раширена је у целом свету на платформи “АМАЗОН”. 28 година живи и ради у Италији, где слободно време посвећује писању поезије.

SVE TI JE BRATE OPROŠTENO

SVE TI JE BRATE OPROŠTENO

Pod istim grudima spavali,
utroba beše naše gnezdo,
bili smo čisti u ljubavi,
brat i sestra ko jedno čedo.

Bila sam tvoja indijanka,
bolničarka i lečnik mali,
mislima nam plovila barka,
svetu smo maštu svu pokrali.

Delili smo jabuku jednu,
tajnu čuvali kao zlato,
pesmom pojili dušu žednu,
zanavek ljubav obećao.

Zrno od maka ruka moja,
stasala bratom da se diči,
na pragu nikad ne sedela,
žena presudi našoj priči.

Okom ti zavlada omraz crn,
mali lečnik ne leči dušu,
postadoh tebi u oku trn,
reč pogazi rođenu kuću.

Majčinska utroba zaplaka,
rasturen dom grudima kida,
pupčana vrpca iskidana,
ne može sve rane da vida.

Mili brate zašto te nema,
grob majke suzno podrhtava,
zaboravljaš i obećanje,
sestra život tebi bi dala.

Zar ljubav žene omraz stvori,
da mrziš svoje, voliš njeno,
korene tuđe, litre krvi,
sve ti je brate oprošteno.

Teško je biti tebi ništa,
sestra za bratom suzu pusti,
grob majke osta’ kao bista,
bolom da spava i da ćuti.


AUTOR: Vesna Jakovljevic ©️®️
17.03.2024.

Песма месеца маја 2024.

SVEDOČANSTVO

Čovek je stvoren od krvi i mesa,
drži u ruci jarbol života,
prašta i voli, mrzi i čeka,
čovek je otrov u obliku boli.

Borba srca i uma je česta,
savest je nekad daleki sprud,
gde ne dostigne priziva Sveca,
čovek je dobar, čovek je lud.

Napišite mi svedočanstvo
da sam u bitku sa sobom pao,
htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam i dao.
Izgleda da sam previše lud,
kad sam od samog sebe krao,
ja sam u bitku sa sobom pao,
sad nemam kome, sad nemam kud.

Čovek je biće, voli i mašta,
greška je uboga slast i obmana,
zakletvu daje da neće ikad
da ga obori suza slana.

I opet greši i opet prašta,
popušta lanac na zadatu reč
i opet samog sebe vara
čovek živi zbog ljubavi slep.

Htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam dao,
izgleda da sam po svemu lud
kad sam od samog sebe krao.
Napišite mi svedočanstvo
da nemam kome, da nemam kud,
napišite da živeo je
za druge dobar, za sebe lud.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️

Napomena: Pesmu je za pesmu meseca maja 2024. odabrala Ljiljana Tamburić

 

Svedočanstvo

SVEDOČANSTVO

Čovek je stvoren od krvi i mesa ,
drži u ruci jarbol života ,
prašta i voli, mrzi i čeka,
čovek je otrov u obliku boli.

Borba srca i uma je česta,
savest je nekad daleki sprud,
gde ne dostigne priziva Sveca,
čovek je dobar, čovek je lud.

Napišite mi svedočanstvo
da sam u bitku sa sobom pao,
htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam i dao.
Izgleda da sam previše lud,
kad sam od samog sebe krao,
ja sam u bitku sa sobom pao,
sad nemam kome, sad nemam kud.

Čovek je biće, voli i mašta,
greška je uboga slast i obmana,
zakletvu daje da neće ikad
da ga obori suza slana.

I opet greši i opet prašta,
popušta lanac na zadatu reč
i opet samog sebe vara
čovek živi zbog ljubavi slep.

Htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam dao,
izgleda da sam po svemu lud
kad sam od samog sebe krao.
Napišite mi svedočanstvo
da nemam kome, da nemam kud,
napišite da živeo je
za druge dobar, za sebe lud.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️

ЉУБАВ ЈЕ ТВОЈА ПОПУТ ВИНА – Весна Јаковљевић

ЉУБАВ ЈЕ ТВОЈА ПОПУТ ВИНА

Љубав је твоја попут вина, црвеног слатког као младост,
само си ти моја једина, ко вино за мене вечита слабост

испијам вино ко усне твоје медом посуте у кристалу
мисли ми пољупце усхићено броје, док капи вина полако опијају.

У свакој чаши рујног вина видим очи снене , где крију звезде
и тражим тебе моја једина да усне се стопе и не отрезне

Вино ми греје увелу душу, утехом теши , води у снове
мисли ка теби смелно путују и доводе у твоје дворе.

Једино тако могу да имам, пољупце твоје, мирисни цвете
још с вином ја те снивам над судбином што своје прсте уплете.

© Весна Јаковљевић

Kategorija: Odrasli pesnici