КАФАНСКА НОЋ

КАФАНСКА НОЋ

Ових је дана, мој дом кафана,
све ми се куле круне и руше,
на срцу мом` је дубока pана,
док бол и туга душу ми гуше.

Сипај ми вино келнеру стари,
не журим нигде овога трена,
нико, за мене сада не мари,
ни душтво моје ни моја жена.

Пролазим сада кроз тешку мору,
са вином лечим душевне ране,
добићу, можда, још једну бору,
ал` нека, пићу док зора сване.

Пусти ме ноћас једини друже,
да болно срце песма ми дира,
само нек свирка траје што дуже,
да душа моја, пронађе мира.

У категорији за одрасле песнике.

Sveti Trifun – dan vinogradara

Sv. Trifun – dan vinogradara
Poranio jutros Rade
da obiđe vinograde,
čokot, lozu da zalije,
rujnim vinom da prelije.
Trifunjdansko snežno jutro,
ide Rade kroz sneg žustro.
Zubato se sunce smeška,
po  ušima  on  se  češka.
Po zaleđenoj, beloj stazi,
Rade  ide, smelo  gazi.
Čokot hitro zarezuje,
stare grane podvezuje.
,, Dobro jutro, muko stara”
– s vinogradom razgovara.
Ruka drhti sva od milja,
čokot, lozu blagosilja.
,, Rujnim vinom te prelivam
i Krst časni, ja celivam,
da te čuva, od zla štiti,
u to ime, jednu ću popiti.”
Rade gucnu rujnog vina,
obuze  ga  nekakva  milina,
vino pije, a čokot preliva,
– jer u vinu istina je živa!
Od vina mu se obrazi rumene.
Ruka sama ka čokotu krene.
Osmeh sreće razli se po licu,
– očekuje  rodnu  godinicu.
Iz testije kap vina nek’ kane.
da mu rodi više nego lane;
vino slatko, crveno i  belo,
da ga pije u društvu veselom.
Sveti Trifun, istina je stara,
zaštitnik je svih vinogradara.
U zdravlju ga svi ljudi slavili,
Čašom vina, za ljubav nazdravili!
Vesna Stojković, Leskovac