RAZBOJ

Tkajem pesmu od tananih niti,

noćas za se nimalo ne hajem;

do zore ću rujno vino piti,

svoju dušu ja kafani dajem.

 

Sviraj cigo pred tobom ja klečim,

noćas plaćam nek pije kafana;

njenom pesmom dušu ću da lečim,

da zaceli preduboka rana.

 

Samo sviraj, nikad nemoj stati,

nek bol duše do neba se čuje;

ona neće meni da se vrati,

njena ruka drugoga miluje.

 

Na razboju popucale niti,

zalud suzu sad u ćilim tkajem;

teško će se niti sastaviti,

zato dušu ja kafani dajem.

 

autor

Jovica N. Đorđević