ШУМА – Душан Комазец

Прва страст и прве, туче праве, мушке
због цура и рума.
У амбис падосмо као да смо с крушке…
„кад сиђосмо с ума”.
Сад, кад смо већ доле, тихо, потрбушке,
да не чује чума,
„поносно пузимо, добијамо ћушке”
на путу до „друма”,
јер су своје зверје показали њушке.
Свуд’ око нас „шума”?
Не би „они” смели да имамо „пушке”!