u zagrljaj listopadni
duboko
tone sunce
tek jednom zrakom me je
pogledalo pa ga ne pitam
zna li kako se rumeno oblače
bolonjske šume
i kakve su jesenje boje
jelisejskih polja
Настави са читањем “PREDVEČERJE U VILSONOVOM – Mirko Popović”
Добродошли!
u zagrljaj listopadni
duboko
tone sunce
tek jednom zrakom me je
pogledalo pa ga ne pitam
zna li kako se rumeno oblače
bolonjske šume
i kakve su jesenje boje
jelisejskih polja
Настави са читањем “PREDVEČERJE U VILSONOVOM – Mirko Popović”
NEMA VIŠE ONIH DANA
Sa unukom deda prošetao gradom,
dete, kao dete svaki izlog gleda
zastaje pred nekim sa velikom nadom
da će mu slatkiše pokloniti deda.
Dok sa slašću gleda bombone šarene
okice malene pune nekog sjaja,
pred izlogom deka zbraja uspomene
sa setom se seća nekadašnjeg raja.
Šetajući gradom reče tiho deka,
ispred stare zgrade, što bi sklona padu:
„Ovde bi kafana iz prošloga veka
stecište boema najvećih u gradu.
Skupljalo se nekad staro društvo naše
uz pesmu i vino čekali smo jutra
uz jecaj gitare praznili smo čaše,
ne misle boemi šta će biti sutra.
Drago moje dete i sad čujem zvuke
iz zidina ovih, uspomene mile
ovde sam ti baku držao za ruke,
bila je u bluzi od indijske svile.
Ne zameri čedo što su oči tužne
dok gledam u zgradu što je danas ruše,
podići će ovde, građevine ružne,
od gvožđa i stakla, bez imalo duše.
Samo mi sećanje osta’ na te dane,
dok za tebe život novu priču sprema.
Oprosti svom dedi ako suza kane,
nestankom kafana, nesta i boema.“
Настави са читањем “NEMA VIŠE ONIH DANA – Jasmina Dimitrijević”
Да л је могуће да неко од песника на овом сајту не зна шта је чојство? Могуће је, пошто тај „ неко” ме није заштитио од себе.
Да ли је могуће да високообразовани људи не знају бројати до десет? У земљи чуда и то је могуће.
По позиву Бранка Мијатовића послао сам својих ДЕСЕТ песама Љубодрагу, за заједничку књигу песама „ под истим кровом.” Јуче ми пристиже пошиљка са девет књига, али, десило се чудо? Уместо ДЕСЕТ песама које сам послао у „ пакету” одштампано је само ДЕВЕТ? Десета се загубила, (чудо)
и то песма „ немири,” која је гласовима публике проглашена за најбољу у 2021. години, а по одлуци стручног жирија је поделила прво место са Сашином. „светски бол.”
Било би ми драго да ми неко понуди објашњење.
Požude disanje ti znam,
zavodničke svele su ti ruke,
i još vape zlatnom
zagrljaju uplitati
ljubavi venac.
Nažuljali dlanovi
grčevito stežu,
dan za danom
grubu čežnju.
Oprostiću ti,
pre ili kasnije
nedodira tugu,
što pronikla je i
predstavljena
pred Bogom
iz ćutnje semena.
Sećanja sad liče
na jesenju košavu,
sazdane uspomene
zaboravom okićene,
smenjuju se u četiri
godišnja doba.
Stradali smo tražeći se kroz zakržljalo rastinje životnih staza,
mahovinom obrasla nam krila,
bežimo u suprotnom
pravcu od jato ptica.
Malo reči je dovoljno ili nijedna,
da se udaljimo vasionski strahom deteta,
kako nam se ne bi u jedno spojile duše.
Izvlači opet uspomene
iz prašume sećanja,
okovana ledom,
od stotinu stoleća.
Obuzeta strahom,
kao prašuma divljeg šiblja,
duša ukleto bolesna,
nikada ne odustaje.
Otrgnu se nekada,
prljave misli, osećanja
Zavlada osveta jaka,
prigušen suzama.
Vekovima bol preživljava,
dosta je gnevom ranjena
iz okova puštam je,
nisam osvetnica.
МАГИЧНА ПЕСМА
Под овим шареним Небосводом
кад праскозорја сићани сати
у мимоходу међе прескачу
питам се да ли Песма се везе
у сребрном меком срмовезу
или је крпим к’о крпењачу.
Ја бих плаштаницу да осликам
од прозрачности Бога и Неба
на перу белих Анђелских крила…
Красноречивост у рам да ставим
што ниоткуда иза граница
чистим лиризмом трепетом свира.
Ах, у ово бих бремешно време
богохулних мрачних сновиђења
створила магичну Песму малу
што својим вибратом и безгласјем
може да вришти ниоткуда
и ехо потопи у бескрају.
Неиздрж неки оловку ломи
док мисли несвикле том задатку
вуку ми стихове у тишину…
О, Песмо…Немој… Непрочитана
да скријеш се мртва и постиђена
у неку мрачну нигденигдину!
Љиљана Тамбурић
Ружа на ветру,
игла без пласта?
Пучина плава,
галеб и ласта.
Морнар пун рума
треснут о под.
Ниоткуд друма!
Где плови брод?
Милоје Вељовић: Бунцање у шесдесетим
ПОСЛЕ ТЕБЕ
Све је после тебе метеж
Лицемерје и превара
Понор, мука и паника —
Горак укус и утвара!
Све је после тебе пустош
Гард животу и ратиште
Тунел, магла и мочвара —
Безизлазје и згариште!
Све је после тебе грубост
Дно дубоко и стравило
Чепркање и поспаност —
Помрчина и сивило!
Све је после тебе бура
Грмљавина и поплава
Лелујање, јад и метеж —
Скрнављење и осама!
Све је после тебе туга
Тунел мрачни и прашина
Трула нада, прах и бездан —
Празан излог и машинá!
25.10.22.