AФОРИЗМИ * др Михајло Ћирковић

АФОРИЗМИ

*Не воле ме. Њихов суд о мени. Мрзе ме. Њихов суд о себи.
*Дух рађа навику која ће га постепено убијати.
*Бунар нам је дужник колико га црпкамо.
*Перфекциониста никада не заврши свој посао.
*Само да ми се животни пут затвори, да не остане парабола.
*Није исто нож у леђа, или метак у чело.
*Најбољи заклон за војника у рату је иза пушке.
*Најтежа је самоћа када се заврши дан а не почне ноћ.
*Од једињења лепоте и младости, остали су само елементи старости.
*Порушите мостове за собом, само нам слабе борбену снагу.
*Права смрт је тек кад се одрекнемо покојника.
*Границе живота не омеђују време, већ простор који је дух освојио.
*Сукоб генерације је што једни пишу историју, а други не умеју да читају.
*Емотивна снага се мери степеном рањивости.
*Љубав је азил у границама око једне жене.
*Сада ме свирепо мучи тело што су га некада мучили моји морални принципи.
*Када наш суд о њој прерасте њен суд о себи, љубав достиже врхунац.
*Другарство настаје када збир осећаја једнакости прерасте разлику различитости.
*Страшан је бол рањене наде када поштар “промаши” моју капију.
*Америка је пусто острво бродоломника које је “избацило” море.
*Освајање света није урастање у свет других, већ израстање света из нас самих.
*Оплеменио си дивљину? Не, нарушио си је.

др Михајло Ћирковић

ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ – Сандра Миладиновић

ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ

Што ме макар не лагаше боље
И душу ми не опише лажно
Па нек боли и јаче и горе
Кад истина зароби ме снажно!

Ни поља ми нису осунчали
Лековито биље би усахло
Потоци би пресахли без воље!
Да слободу не скривах ко благо!

Остах зато ненадмашно снена
Сањалица реалних сванућа
Што у лице смеје се пролећу
А руке јој препуне беспућа!

Да ми душа није пустоловна
Да ми срце није од мерака
Ово дете што живи у мени
Одавно би умрло од страха!

Што ме макар не лагаше боље
Не здробише опсеном у замке
Па нек боли и јаче и горе
Вечност оста без још једне бајке!
Настави са читањем “ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ – Сандра Миладиновић”