Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен
ПТИЦЕ
Да није птица,
не би се знало за стране свијета.
Да није птица,
земља би била наглува планета.
Да није птица Икар би умро у тамници.
Да није птица,
времена би се смјењивала
без најављивача.
Да није птица,
рјеђе бисмо се сјећали дјетињства.
Да није птица,
пјеснике би сахрањивали крај потока.
Да није птица …
КИШЕ
Киша по крову –
живот расточен на капи.
Звуковна пратња,
да ли је патња
или побуна облика?
Одговор не тражи
кад киша мочи.
Сачекај док спласну
страха велике очи.
СКРОМНОСТ
Мрави граде свој тихи свијет,
опстанком да остану малени.
За разлику од људи,
препознају се и без дарова.
Црвењење им није потребно –
могли би их прогласити
грдном руљом лопова
због живљења у подземљу.
У стању наших слабости
они своје успјехе обесмрћују
у споменике вјечних мудрости.
ДЈЕТИЊСТВО
Нисам имао ништа
осим румених навиљака
на изворокосима топлине.
Сада тек видим,
да сам и ја некада био
велепосједник слободе.
ЗАПИС О СЕБИ
Ако сам богохулник,
у мом тијелу покопано гвожђе,
неког другог је гријех.
Ако сам носталгија
у завијутку сунца
пјевају ме птице
на леглима у житу.
Ако сам гласна порука
од моје до сусједове улице
коријен ми је у срцима орача,
мог тврдог поријекла.
ЗЕМЉА
У старим записима срца
нађох забиљежено:
– Земља!
То је она љубав из огњишта,
што је сељаци шаљу синовима
кад у њима истанча поријекло.
ИЗ ЗБИРКЕ ,,МЕЂУ РАЗЛИКАМА ПЛАНИНА“ –
СВЈЕТЛОСТ САРАЈЕВО 1968. година.
(C) Ђорђе Врањеш
