ГАЗИМЕСТАН — Марина Адамовић

Тогa је дана
расцепани облак
крпио ране
громовима
.
Сунце га је разарало
без престанка
Облак је запомагао
пред његовом лепотом
љубећи му зраке
приносећи прах бисера
.
авај
.
Сунце је владар
надземног света
за трен је сан свиленог облака
расуо ко јесен
и мрвице очаја
падоше на модро лишће
таложише се и постадоше
крваво тужно ушће
.
Тогa дана
облака више није било
.
Гробље поста тресетна јава
а владар оде у други зенит
без
поздрава
.
https://www.facebook.com/100004837950456/videos/217471696775389/

ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш


ВЕЧЕРЊА ПЕСМА…

Живот рапаве године збраја,
на цвет бих слетео, као пчела,
мирисе примао као драге госте,
лепој Наташи био паралела.

Радости се не сећам дуго,
не добијам писма, шарених боја,
себе увредим, па кажем опрости,
ниси Болконски, не глуми хероја.


Поштовани друже, песниче Љубо, хвала ти на предивној сарадњи, било је прелепо дружити се поезијом са свима вама из ПоезијеСРБ. Мислим да је доста мог појављивања, што сам имао то сам и рекао, уморан сам, уморан од времена, од свакојаких успомена, од лепих и оних ружних, дође се полако у свему крају… Остаје ми да се припремам за своју излазницу из овог простора лудилишта, у можда неки тиши душевнији свет. Одлучио сам овако некако песнички тајновито, доста је.
..

Пуно здравља, много среће у раду и животу, жели Вам свима ваш Андреја.  Настави са читањем “ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш”