САЊАО САМ
Сањао сам твоје усне,
сањао сам косу, тело.
Ја сам у сну био везан,
везало ме моје село.
Сањао сам твоју свадбу.
Ти у колу, лице бледо.
Дадоше те другом момку,
прекрише ми срце ледом.
Видео сам патњу твоју
и осмех младића срећног.
Не, не! Ти то ниси хтела.
То је превара, превара.
Дан: 4. мај 2021.
ATMAN
Darove od Tebe primih
sveznanje
svesećanje
jedinstvo svih različitosti.
“Suza moja roditelja nema”
Vladika Njegoš kada kaže, na to misli
jer kroz Tebe je samo milost.
Tako da je neizrecivo mada, toliko žudim
da Ti to saopštim.
Ostao je logos, bez odgovora
paralisan.
Mislima pratim pokrete
energije u tkanju, njihove oblike talasa
dok se manifestuješ kroz sve.
Istovremeno
događaji račvaju vreme u svim pravcima.
Istovremeno
udahom, pojačavam Tvoje prisustvo.
Taj, dah u vremenu
što mi se otme
iz dubina, usrdnih
koje spajaju svetove, ipak
podeljene
Smrtne im tišine, što generacijama
gde svedok sam nemi a ipak, učesnik u svemu.
Da Kajina za kaznu zapišem
Avelja da pronađem, ne mogu
Traje taj usud u meni
Traje i tuđi, u njima
Život dok se odvija, na način
da se njegovi tokovi ne razumeju
ni smisao, ni Bude utrnuće
Sve dok se ne upozna izvor
gde patnja prestaje.
Уместо молитве
Молим ти се, Месече – иконо небесна,
и звезде ти палим, та тужна кандила
Уместо молитве нек походи те песма
у коју је травку очаја једна рука посадила
Среће је, у оку мом, угасло прегршт жеравица
Ко још у љубав верује, све су то пусте скаске?
Језера су срушила бране између трепавица
Не умем да сузе скупим и вратим одласке
Сам себи крив, мучењем новим тражим
душу с тајном вечном што и од себе кријем
Хоћу ли икада поново моћи да одважим
лице странца да горке боре радошћу умије?
Као зраке пуне срме у наше су очи,
у неверици, даљине светлост кануле
док умирала је нада у сунце, расле су ноћи
Истине боље да никада нису освануле
У мени су занемели бол и јауци многи
Срце ми у колевци сећања заспало
по трњу и ружама ходасмо босоноги
а небо је немире, као грехе, опраштало
Под њеном косом спи сумњама спутана
чежња, уснама пољупцем сам оклеветaо
чело, сенком је у молитву – песму залутала
и проклела погледом све што било је свето