Дан: 7. мај 2021.

Skini prsten s desne ruke_-_miško pločić

Skini prsten s desne ruke
Ne nosi ga reda radi
On se nosi kada crkva kaže
I kadionica kad okadi…

On se nosi dokle ljubav traje
I kako vera zapoveda
Ne nosi se tek onako
Ne nosi se radi reda…

Skini prsten,ne laži sebe
Ako je ljubavi došao kraj
Nek svako krene putem svojim
Uz poslednji zagrljaj…

Skinuću i ja prsten s ruke
Jer on je bio simbol ljubavi
Nema zašto da stoji na ruci
Kad ne volimo se više ja i ti…

Crkva je nekad spojila nas
Sa ta dva prstena
Ne treba sad da rušimo joj volju
Kad nestalo je tog sna…

Skini prsten s desne ruke
Skinuću i ja sa moje
Nek nam Bog oprosti što nismo znali
Da čuvamo ljubav za nas dvoje.

СТАРИНА – Јасмина Димитријевић


СТАРИНА

Погурено седи испред кућног прага,
замишљено гледа у пусту даљину,
Још би нешто хтео, ал’ нестаје снага,
утонуше мисли у сетну давнину.

До скоро је била њему кућа пуна,
сад је гнездо празно, одлетеше птићи,
срце му заигра ко на ветру струна,
– зар су тако брзо морали отићи.

Често себе пита шта му се то збило,
тежа је самоћа и од смрти црне,
хтео је да свије све под своје крило,
од свега му оста судбину да куне.

Уморним рукама од тешкога рада
он дуван завија у лист од  папира,
тело му је старо, ал’ је душа млада,
још срце трепери кад цига засвира

Можда ће још  једном кад крај се  дошуња,
сви дoлeтет’ њему из далека света,
да се срећни свију испод старог гуња,
да стари са њима још једном прошета.

Дрхтавим прстима он бркове суче,
још по нека суза из ока потече,
на кoлeну рад би да нуна унуче,
док живота река у недоглед тече.

Настави са читањем “СТАРИНА – Јасмина Димитријевић”

“ВИДОВДАН 2021 – ПоезијаСРБ” & СУПЕС

После једногодишње паузе, ове 2021. године манифестцију СУПЕС реализоваћемо поново у месецу јуну 2021. године под именом “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ” и то у два термина и то:

  • 1. Виртуелно представљање 28. јуна 2021. у 20:00 часова на сајту www.poezija.rs, односно на youtube, свих песника који су послали своју поезију на конкурс “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ”;
  • 2. Одржавање СУПЕСА у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару (у термину који ће накнадно бити одређен, зависно од здраствених околности везаних за Ковид 91) и на коме ће моћи да учествују и победници са конкурса “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ” у обе категорије (млади и одрасли песници)…
  • Све детаље и сам конкурс објавићемо до 15. маја 2021. године на сајту www.poezija.rs .

До тада погледајте како је изгледао СУПЕС 2006. !

У Дому културе у Треботину 2006. године одржана је и манифестација СУПЕС 2006. Манифестација се традиционално одржава сваке године у оквиру ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, која се у мају одржава у Дому културе у Треботину и етно кући Слободана Стојановића у Жабару,  почев од 1997. године). Од 2013. године у манифестацију се активно укључује као суорганизатор новоосновано Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Погледајте како смо реализовали СУПЕС 2006. године заједно са изложбом слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2006.

Настави са читањем ““ВИДОВДАН 2021 – ПоезијаСРБ” & СУПЕС”

ЗИМА- Душан Комазец

Прекрива зима обрис јесени сиве,суре,
јер мекан као душа тихо провејава снег.
Друмови болно јече због коња који јуре
да пре сутона раног стигну на далеки брег.

Образи дечји пламте док сенке хитре језде,
па им у оку блиста дрворед златних јела.
Певају песме нежне, једно уз друго се гнезде
и траже у даљини обрис маленог села.

Испред њих црна сенка. Ко’ хрт за жељним пленом
одважно смешним трком проходи нестали пут,
лајави авлијанер који долином сненом
ниском растињу љуби одавно увели скут.

Кућерак сам у даљи. Пред њим моћан ко’ земља
салашар стари маше, нуди им грлени смех.
Од туге да л’ је саздан, ил’ чудесног безвремља?
Шта је самоћа моћна,да л’ благослов или грех?

Отац стамен ко’ стена нежним погледом зари
чуперак, што испод капе изниче као цвет,
док у немој даљини гаврани црни, стари
вију по небу суром свој, можда последњи лет.

Недалеко од села сумрак их нагло хвата.
Са дахом ледног ветра мећава креће снежна.
Мајка бела од снега широм отвара врата,
испреже коње, љуби дечија лица нежна.

Уз одсјај петролејке, са шољом врућег млека
крај старе, топле пећи тону у најлепши сан.
За њим пристиже други баскрајан као река.
Јутром их буди нови, сунцем необљубљен дан.

РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА – Драгослав Граочанкић

 

РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА

Ни макац!
Довде је некако ишло,
сада одједном – тајац.

Лако је кад иде,
кад једну реч
сустиже друга,
кад је од њих
несносна хука,
кад неко други
пише, јавља
води преко сваког јаза
и бука.

Хајд’ сад,
кад је све стало
и онемоћало,
кад нема ниједне птице,
макар једнокриле,
а некмоли виле.

Шта сам и коме
згрешио?!
Увек сам други образ
окретао,
кога све нисам гађао
хлебом!

Настави са читањем “РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА – Драгослав Граочанкић”