ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ
Са вриском светла гедала је у његов осмех, мимику радости, запамтила поглед одлутао у далеко, волела га је скровито изнад сазнања,уживала у његовом смислу да од обичног направи изнимно.
Тих ипак се чуо. Отишао је једног губљења свега да избегне немоћ, више се никада није десио, остала је нема празнина. И време: Утеха и побуна, интригант и помиритељ, тужитељ и бранилац, изван и изнад свега време. И сећање је остало, дубоко као морска дубина.
ВЕРНИК ПОЕЗИЈЕ
У диптиху насликана доброта,
песник у зраци светла,
препознао смисао,
тамом писао.
У ширине заљубљеник,
одвео га пут слободи.
Нудили му живот тесан,
није хтео, на супротну страну води.
Настави са читањем “ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ… – Андреја Ђ. Врањеш”