ТУГА У КАМЕНУ- Душан Комазец

Никли из камена тужни Пребиловци.
Два пута васкрсли,ал’ одувек ловци
вребају из чеке жељни лаког плена.
Узалуд,јер они ничу из камена.

Старице саткане од хиљаду рана,
чемерне на ветру што би да надјача
лелек из дубине,јер баш сваког дана
слушају из јаме пој детињег плача.

Још памте душмане са камом у руци,
безличне ко’тама у облачној ноћи.
Кољу крволоци као гладни вуци.
Жању жетву срамну,крв им даје моћи.

За скуте их деца хватају и моле,
ал’не хају „силни”, ломе руке нежне.
У бездан бестидно бацају их доле
као грудве беле са планине снежне.

После много лета низ стрме литице
свештеници врли, пречасно им дело
у гротлу безумне јаме безданице
убијеном селу појаху опело.

Пола века прошло, прича опет иста.
Оживиле звери јаму безимену.
Не хају за сузу што у оку блиста,
па вечита оста туга у камену.

Никли из камена тужни Пребиловци.
Два пута васкрсли ал’ одувек ловци
вребају из чеке жељни лаког плена.
Узалуд, јер они опет из камена.

Visits: 530
Today: 2
Total: 844190

Нове књиге – ИЗ ДУШЕ – Лидија Бјелица


Заљубљеник у поезију, Лидија Бјелица, рођена 1974. године у Крушевцу, од мајке Слободанке и оца Миломира Шљивића.. Похађала ОШ „ Јован Поповић“ у којој и ради. Завршила ПМФ у Приштини, одсек за географију. Мајка троје дивне деце, који подржавају њено писање, смире се на тренутно утишавање док песме куљају, бодре и воле. Збирке издаје на молбу својих колега и пријатеља који желе њену писану реч овековечену на папиру, сређену и спаковану по њеном нахођењу. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

ПРОШЛО ВРЕМЕ
Недостају ми стари
Нанини чепари,
Што пелцера су пуни
Па се њима хвали.Није било неко
За изложбу цвеће,
Ал одавало је пуно
Љубави и среће!Имало се мало,
Трошило још мање,
Гледало се своје
И туђе имање.

Свако ти помогне
Кад помоћ ти треба,
Дужност ти је да даш
Само комад ‘леба.

Орила се песма
Копача,косача,
Није их надјачала
Ни песма берача.

Увече кад дођу
Уморни из њиве,
Жене одмах крену
Чепаре да смире.

Па доксатом крене
Босиока мирис,
Помешан с мушкатлама
Вине се у вис.

Нигде нема журбе,
Морања, ни сата,
Ал се завршавало
До првога мрака.

Зато ми недостаје
То прошло време,
Викендом тамо
Ранч одведе мене!

ЗВЕЗДЕ

Подигни руку
Додирни звезде.

Јел видиш како Месец везе,
Златним словима
По небу ведром,
Језа ме прође целим телом.

За заљубљене он сад пише,
Поруке неме,
Да не уздише онај што сам је
Ове ноћи,
Јер вољена особа неће доћи.

Ми нисмо сами
Имамо нас,
У нама налазимо
Љубавни спас.

Подигни руку,
Додирни звезде,
Упали још неку – већу срећу,
целу бих ноћ да их гледам,
загрљају твом да се предам

© Лидија Бјелица Шљивић

О КЊИЗИ ИЗ ДУШЕ Лидије Бјелице Шљивић

Настави са читањем “Нове књиге – ИЗ ДУШЕ – Лидија Бјелица”

Visits: 400
Today: 12
Total: 844190

Владица Радојевић – Забавна музика


Владица Радојевић је песник, наставник, а свакако и композитор, певач и свирач на гитари. Наступао је често на на поетским вечерима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, а и другим песничким догађајима, певајући музику уз пратњу на гитари.

Владица Радојевић, лидер “ “Blues reservata” сматра да је “рокенрол одувек у Крушевцу”. Публика је бројна на концертима великих бендова, али је проблем што су то углавном старије генерације – каже Радојевић, уверен да нове генерације “нису свесне откривалачке страсти коју музика нуди”. Имамо ситуацију да у подрумима клубова свирају бендови које слуша двадесетак људи иако их је испред клуба више стотина, а улаз – бесплатан. То значи да у духовној клими нешто озбиљно не ваља – закључује Владица Радојевић.


Настави са читањем “Владица Радојевић – Забавна музика”

Visits: 92
Today: 1
Total: 844190

NAŠA STARA SOBA – Mirko Popović

nisam ti vjerovao da naša stara soba
više nema prozora i da su joj zidovi
crveni kad je uštap i kad netko plače
iza pukotina memljivog zida
jer smo iza tog prozora rasli
zaronjeni u bezglasje caklenjâ
na horizontima i gomile knjiga
u zimskim noćima i snovima
vjerujući da sve ćemo naučiti
da se oko nas okreće svijet
i zima da će opet doći
samo radi nas
Настави са читањем “NAŠA STARA SOBA – Mirko Popović”

Visits: 72
Today: 1
Total: 844190

САМИ – мр Ратко Тодосијевић Баћо

Песма године за 2020. годину је песма САМИ мр Ратка Тодосијевића Баће. Одлука је донета 01.05.2021. године, а заједнички су је донели посетиоца сајта и чланови жирија Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Латинка Ђорђевић, Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић.

САМИ

Звао сам те
Да ми у снове дођеш
У снове да
Их одсањамо а
Нису досањани.

Још колико
Јуче смо се винули
Изнад облака.

Зар смо
Све звезде већ
Скинули
Па и падалицу?

Звонило је
јутро
На мом прагу
И одзвањало
Свитању дана.

Док се моје
Вртоглаве мисли роје
Ја слушам тишину.

Не криви ме
Што се не наоружах
Стрпљењем
Што не осетих
Шта доноси нови дан
Што дозволих
Да ми те из снова
Однесе нови дан.

А веровасмо
Да ће нам живот
И снови бити све…
Сами.

Настави са читањем “САМИ – мр Ратко Тодосијевић Баћо”

Visits: 252
Today: 7
Total: 844190