Za tebe molim – Miško pločić

Za dodire tvoje Bogove molim
Znaš li,srećice,koliko te volim
Za usne tvoje molim andjele sve
Da samo jednom osetim tvoje poljupce
Za mali osmeh što krasi ti lice
Moliću sve Božije device…

I sve zvezde moliću ja
Da uživam u lepoti tvoga pogleda
I samo nebo,moliću,znaj
Da mi pokloni tvoj zagrljaj
I od samog meseca tražili na kolenima
Da mi podari san na tvojim grudima
Al,ono što najviše želim za sebe
Tvoju ljubav,moliću od tebe.

Линија живота

Кроз монокл месеца свемир у ноћ зури
Суђаје прати што дочекаше рождество твоје,
а као да намигује, на друго око жмури,
плаши се дана што доноси проклетство боје



Без борбе судбину си у загрљај предала
путнику што ти уз линију живота коначио
У свет очију твојих, иза огледала,
ту земљу чудеса, као у сан сам закорачио.

Јастук од суза, зенице су извезле срмом
Морнар сам што постељом уздаха плови
Поведи ме као звезда јасна пучином црном
и када помислиш да нема наде, за нас се помоли

После олује, када лепа осванеш као зора,
мелем – зраком сунце милује страдала једра
Осмехом јутра у раму слике старог прозора,
кличи химну о љубави и буди бесрамно ведра

Души се прикрада стара жудња за покајем,
усном те поздрављам милостиви спасиоче
Tаласима у пркос бацам сидро и остајем
да браним срећи и болу да заједно кроче

У пепелу времена загрљаји једино зборе
Када сна и спокоја нема – нежности заспале
Венци победа, лицима нашим нека вијоре,
боре што збрасмо кроз живот, као заставе.