РАСПЕТО МИ КОСОВО
Опет распињу Косово ми свето.
И опет некрста без крста да буде.
И недам те некрсту да будеш турбе,
Но света рака проклети худе.
И нека буде гробна рака.
И нека буде тешка рана.
И нека буде крвавог мегдана.
За свету земљу, отетих дана.
И недам те свето Дечане,
Да те угибљу дивље звери.
И недам те очњаци курјака да те кољу.
И мораш остати у мојој вери.
У мојој вери веру да живим.
Да живим љубав мојега Бога.
Да живим крстом распетог Христа.
Да некрст ропће од бола свога.
Настави са читањем “РАСПЕТО МИ КОСОВО – Мирослав Мирко Стојадиновић”