Y love your eyes – Miško Pločić

Y love your eyes

Y love your eyes
Becous their very Nice
Y love you
Becous you are sweet and cut…

Y love you,yuo Are fine
And becous you Are mine
And it Is my duty
Y think you Are preathy and cute…

Y want to Kiss you evry day
Evry day and evry knight
Y want tuch your body
When Is dark,or the light…

You Are my sweet girl
And y love you very much
Y like your face and your smile
And your hot sexy tuch…

My lovely lady, listen to me
My love and my hearth Are yours
You must be mine all life
Evry day and knight, of course.

Prevod na srpski

Настави са читањем “Y love your eyes – Miško Pločić”

Svatovi – Miško Pločić

Čujem preko puta kuće svoje muzika svira
Svatovi su tvoji došli da te svojoj kući vode
Gledam te kako izlaziš sa njim
Sa osmehom mašeš i ruku pod ruku sa njim ode…

Gledam za svatovima,odlaze lagano
Iz oka mi polako suza kreće
Ni tvoj osmeh ni sva sreća tvoja
Pomoći meni nikako neće…

Na licu mi se sama tuga javlja
Iako pokušavam da mi osmeh sija
Dok izlaziš muzika našu pesmu svira
Ali prvi put u životu ona mi ne prija…

Pokušavam da ne plačem,al oči mi plaču
U haljini beloj odlaziš sa njim
Danas nestaje najlepše što smo imali
Odlaziš,a ja nikad neću da te zaboravim…

Pogledala si u mene,u očima sam ti video suze
Nemoj da plačeš,želim ti svu sreću
Sve najbolje što postoji na svetu
Ali,eto,nemoj da se ljutiš,preboleti te nikada neću.

ВИДОВДАН – Јован Н. Бундало

 

ВИДОВДАН

Видовдан је српски понос. Давна битка, туга нова.
Видовдан је Лазарица и заклетва Лазарова.
Видовдан је свети завет, Видовдан је рана љута,
кад помислим на Видовдан, крене суза сваког пута.

Јер Видовдан није само, свето слово календара,
већ манастир разрушени, напуштена кућа стара.
И Косово поље равно и Косовка са кондиром
и продати виногради и свештеник са путиром.

Видовдан су и Кошаре, Видовдан је и Бранковић
и дечанска земља плодна, Видовдан је и Ранковић.
Видовдан је рудник Трепча и Љевишка из Призрена,
Видовдан је жута кућа, силована свака жена.

Видовдан је Газиместан и натовци и качаци,
Видовдан су гробља наша, поред реке мртви ђаци.
Распорени султан Мурат, Лазарова Оливера,
Видовдан је и забрана, срамни декрет пролетера.

Видовдан је и сећање, на патника с турског коца,
стари бунар што га копо, часни предак мога оца.
И манастир крај Бистрице, где столова свети Сава.
На Видовдан давног лета, Лазарова паде глава.

Не дозволте зато браћо, Грачаницу да нам руше,
не дозволте забораву, да прекрије светло душе.
Газиместан, Пећ, Гњилане, Подујево, Ђаковица,
Видовдан је  и Витина, Вучтрн и Митровица.

Ни божури  с бојног поља, неће моћи да увену,
док у нама живи завет: Догодине у Призрену!

Настави са читањем “ВИДОВДАН – Јован Н. Бундало”