Када ме напусте сви
баш сви вољени и невољени
ни тад сама не остајем
ни тад не заборавим нит’ хоћу
Теби рећи опрости и хвала.
Опрости ми сваки највећи
и најмањи гријех
и дане кад смртник овај
би и код очију слијеп
и код ушију глух
Опрости оне дане сујете
и гордост моју сву
све ријечи изречене као
и оне никад не прозборене
опрости ми
Ти који својом љубављу
и ледене громаде топиш
сиво у дугу бојиш и
сунце на истоку јутром будиш
само Ти праштати умијеш.
Опрости и мени, ако можеш,
све што знам и не знам, да
згријеших ил’ ћу да згријешим,
све сузе, туге и боли, баш
као и осмјех сваки, опрости,
А ако пак праштати не можеш
Ти само буди мало благ
свеједно, ја ћу Ти вјеровати
и мирно се у тишини молити
да Твој завриједим опроштај.
И хвала Ти, Оче мој
хвала за сваки дан што
си ту крај мене био
и онда када то нико
баш нико није хтио.
Хвала Ти за сваки дан
којим си њиме даривао мене
хвала за најљепше име
извезено Анђеоским везом
по обрисима моје душе.
Хвала и опрости мени малој
под својом капом Небеском
и само ми мало снаге подари
да крочим пустом цестом
чији путоказ Вјером блиста,
Са Вјером да има за мене Наде
на врата Твоја да покуцам
кад све се завјесе спусте
и задњи одигра чин, молим Те
поведи ме тамо гдје спава мој Син.
Љубав је Твоја највећа
и разумјећеш молитву мајке
опростити ако сам себична
што желим, што Вјерујем
да могла бих уснити с Њим.
А ако не заврјеђујем ни то
без ријечи ћу остати у тами пакла
са истом молитвом и истом Вјером
да Твоја је рука Његово чело
својом благошћу такала.
И само Те бескрајно молим,
јер ја сам само мајка,
приви на груди чедо моје
и раци му све што нисам
стигла му рећи, опрости и хвала
Преклињем Те свом душом,
чувај ми моје једино и
опрости што га као и Тебе волим
само сам једна сјенка у црном
што за Твојом милошћу жуди.
Узми га у топло крило своје
за Његов мир преклиње
препукло срце моје и реци му,
реци му…о Боже молим те,
недај да га боле сузе моје.
Само сам мајка…и молим Те
свакога дана и сваке ноћи
помилуј моје чедо мило
и мир му милосрдно подари
док сан прекрива Анђеоско лице.
Мајка…само сам мајка
што усрдно моли…реци,
реци му Оче…добро сам,
добро…ништа не боли…
мама га највише воли…
( давне, 2007. )
( Опрости и Ти, случајни читаоче, за овај помало тужни стих, на Радостан дан )
Христос Васкрсе !