Жеља

Хоће ли ме, драга, наћи твоје очи
У прошлости нашој, где лутам к`о авет
У име нежности ти ме у ноћ врати,
у ноћ пољубаца, кад дадосмо завет

Певале су наде песме твоме телу
што ти усне поји вину оном благо
А сад гошћа буди на моме опелу
по болу ме нађи, само пођи трагом

И пијан, ја памтим све наше поразе
док ти ветар нежно целива образе
јер из чаше исте, наздрављасмо дану
Пићем увек једним, росом на твом длану

А ја сам хтео да под старе дане,
када се крошње пресвлаче у боје јесење
успомене уснама бројим, живе ране
загледан у очи твоје као у кестење

О љубави твојој нећу знати ништа
Благослов још тражим, милост у погледу
Желео сам само крај хладног огњишта
прстима да мрсим косу твоју седу

Visits: 179
Today: 0
Total: 1266367

U NAMA I CVJETAJU I TRUNU – M. Popović

 

Настави са читањем “U NAMA I CVJETAJU I TRUNU – M. Popović”

Visits: 63
Today: 0
Total: 1266367

Одржан 24. ФЕДРАРО – “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” /LIVE/ – Ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо”

 

“ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” /LIVE/

VIŠE SLIKA NA FEJSBUKU

У Етно кући Слободана Стојановића у Жабару, у оквиру 24. ФЕДРАРА, 29 јуна 2021. године, одржана је ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо” и “СУПЕС” – песнички сусрети чланова Удружења песника Србије „Поезија СРБ“ под називом “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021”. Након прошлогодишње паузе, када је ФЕДРАРО симболично уприличен, ове године у оквиру 24. манифестације у Белој сали Културног центра 20. маја 2021. године изведена је представа Ђавоља посла, а дан након Видовдана уприличена ликовна колонија и сусрети песника чланова удружења ПОЕЗИЈА СРБ.

Организатори су и овога пута били КУД “Вук Караџић” Треботин, Жабаре и Мала Врбница и Културни центар Крушевац, а суорганизатор Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је за ову прилику извело поетски програм под називом “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” На сусретима је песницима представљен нови број Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. и уручене су награде са првог међународног конкурса “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” Програм је отпочео песмом Миће Живановића ДАН ПОСЛЕ, која је победила на конкурсу у категорији одраслих песника. У категорији младих песника победила је Јована Марковић са песмом ВИДОВДАН. На следећем линку можете прочитати ко је све добио награду на првом међународном конкурсу “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.”

Настави са читањем “Одржан 24. ФЕДРАРО – “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” /LIVE/ – Ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо””

Visits: 2950
Today: 0
Total: 1266367

ДА СЕ ВИДИ – Љубодраг Обрадовић

ДА СЕ ВИДИ

На ветру рубље лепрша,
мајка ти тајне казује.
Старији се помно слуша,
савест своју тада чујеш!

На видело исплива зло,
успомене кад пробудиш.
Биће ти све јасно! Ако
истину искрено жудиш.

Све се види на Видовдан!
Ко је вера, ко невера!
Ко је издајник, а ко роб.
Све се сазна на Видовдан!

Истина је лек кад се зна!
Зато је ту наш Видовдан,
да све што знаш, песмом одаш,
и у свет одлетиш слободан.

Настави са читањем “ДА СЕ ВИДИ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1212
Today: 0
Total: 1266367

УЗ 650-ГОДИШЊИЦУ ГРАДА КРУШЕВЦА – Љубиша Бата Ђидић

УЗ 650-ГОДИШЊИЦУ ГРАДА КРУШЕВЦА

Да Србија није изгубила своју државност крајем 15 века, и овде би ренесанса, као велики духовни покрет, који се ширио Европом, имао под династијом Лазаревића и Бранковића своје моћне одјеке.

У „граду господства ми… Крушевцу“ како се на повељама потисивао Кнез Лазар, у то ренесансно време, ниче Лазарица , први архетипски примерак тзв. моравске школе која ће бити синтеза свеукупне уметности како у архитектури, тако и у сликарству, вајарству, и пратећим облицима музичке културе, писане речи и уметничких илуминација.

У господственој и високообразованој кнежевој породици гајиће се моћна књижевна реч не само у Кнежевим Повељама, или текстовима кнегиње Милице, већ ће посебно заблистати кроз књижњевне радове Деспота Стефана Лазареввића, Јелене Балшић и Јефимије, која ће постати незаобилазна баштина свеукупне српске књижевности.

Тако ће Крушевац, у ренесансном успону, од те 1371. када по Раваничкој повељи везујемо његов настанак, у годинама које следе, збрати многе духовнике, богослове, сликаре и живописце , писце и преписиваче, уметничке грнчаре, градитеље…Поменимо писца и преводиоца Инока Исаију, творца Слова о писменах Глигорија Цамблака, неимара Рада Боровића који гради Љубостињу и живописца Макарија, Теодора живопицсца Руденице, Константина који у Раваници уживо слика ктиторску композицију кнежеве породице, песника Андонија Рафаила, Коннстантина Филозофа који пише житије Деспота Стефана Лазаревића, или Данила III, ктитора Дренче који бележи Повесно слово кнезу Лазару… Одакле потиче будући завет Лазаревог определења за вечну идеју слободе („умримо да свагда будемо живи…“)- за идеју царства небеског, за идеју косовског завета.

Можемо ли, ми данашњи савременици честитог кнеза из дубине векова, наћи себе из те величанствене идеје ренесансе, у идеји нашег идентитета и континуитета, када говоримо где смо после 650 година?

Имамо ли право на тај контиуитет кидан историјсикм тегобама које смо трпели зато што смо „наравили кућу насред пута“, односно зато што смо имали више историје него што је могао да поднесе овај бусен српске земље.

Где смо данас?

Можемо ли достојно у генерацијама које се одужују времену од шест и по векова да кажемо да смо опет свој на своме, опет у свом осећању будућности.

По ономе како како смо се дали где је требало, и како се нисмо дали где није требало, часно можемо рећи – да можемо!

Настави са читањем “УЗ 650-ГОДИШЊИЦУ ГРАДА КРУШЕВЦА – Љубиша Бата Ђидић”

Visits: 322
Today: 0
Total: 1266367

ОБРИСИ ДУГЕ- Душан Комазец

Издангубисмо све овог света
време и теме.
Престао наш је покушај лета,
јер ови чудни
путеви судњи бесрамно неме,
сви узалудни.

Ти чаробница, која ведрином лица
нежног ме опи
нестајеш, док нас слепа улица
тишином грли,
па пијаница што чемер попи
безнађу хрли.

Сновима који светлости ишту
крхким ко’ стакла
разгрћем густе слојеве туге
на пепелишту
нестале стазе која је такла
обрисе дуге.

Visits: 343
Today: 1
Total: 1266367

NAD TOBOM OSOVLJEN – M.Popović

 

Настави са читањем “NAD TOBOM OSOVLJEN – M.Popović”

Visits: 151
Today: 0
Total: 1266367

Život i kusuri

Toplo predvečerje na plaži… blistavih tijela, tek izašli iz vode momak i djevojka, on sjedi na zidu, ona stoji iznad njega i dugo se dugo nježno se dugo ljube…
Koji metar od njih leži na šljunku stari bračni par…mrzovoljni bjelobradi deda morž sa natučenim kačketom i njegova smežurana debela baka foka i dugo dugo dugo ćute…
Na kraju ona svjesna da deda morž čkilji ispod kačketa u blistavu mladost do njih…
progovara…
-a gde je ono kantarionovo ulje, gde li se zaturilo- ?
Visits: 111
Today: 0
Total: 1266367

КОСОВО – Бранко Ћировић Ћиро


КОСОВО

Ој Косово љута рано
Која болиш вековима
Вишњем Богу захвалимо
Што још тамо Срба има

О векоvна српска рано
На те але зијевају
Дали знaју ништарије
Да нијеси на продају

Колевка си Стрпског рода
То требају але знати
Без обзира на притиске
Ми ћемо те сачувати

Колијевко главу горе
Доћи ће ти бољи дани
Кад са сцене оду лашци
Ништарије и погани

Настави са читањем “КОСОВО – Бранко Ћировић Ћиро”

Visits: 158
Today: 0
Total: 1266367

Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић


Од Видовдана до Видовдана


На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

Настави са читањем “Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић”

Visits: 57
Today: 0
Total: 1266367

МИРИС БОЖУРА – Јасмина Димитријевић

МИРИС БОЖУРА

Тамо где божур мирисни цвета,
одатле потиче све што је моје,
тамо је центар целог мог света
где гробља мојих предака стоје.

Сећања навру кад звуци звона
с’ црквеног торња одјекну често,
на житна поља Косовска она,
на сваку груду, на свако место.

С поносом свима причам о њему
на ком вековно знамење стоји,
о Лазару, Милошу и о свему
што бисер ђердана чини и броји.

Њима су знани сви били пути,
падоше славно за боље сутра,
никоше божури: црвени, жути,
што красе поља од раног јутра.
Настави са читањем “МИРИС БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 79
Today: 0
Total: 1266367

Љубица Жикић – ОДАЈЕ ОД МАХОВИНЕ

Организује промоцију књиге песама аутора
ЉУБИЦЕ ЖИКИЋ: ОДАЈЕ ОД МАХОВИНЕ
Издавачи: УПК и КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ из Београда, 2021.


О аутору и књизи говориће књижевници:
 Душко Новаковић, Милица Миленковић, Раденко Бјелановић
У програму учествују: Саша Пилиповић, Нина Недељковић, Славица Марковић, Гордана Величковић, Катарина и Милош Трифуновић.

24. јуна 2021. године у 19 часова

Свечана сала Прве крагујевачке гимназије
Настави са читањем “Љубица Жикић – ОДАЈЕ ОД МАХОВИНЕ”

Visits: 1724
Today: 0
Total: 1266367

Vetrić piri, reka se žubori (Dr Milan Gugleta)

Lakim dahom povetarac diše,
Po drveću zelen’ grane njiše,
I drveće s povetarcem pleše,
Od iskona divan taj ples beše.
 
Kroz dušu mi dah života piri,
Život sušti kroz nedra mi širi
Razigr’o mi vetrić srca žicu,
Te ozari radost mi na licu.
 
Leluja mi srce nit potanku,
Mojoj tuzi peva uspavanku,
Oslobađa od okova grudi,
Večne zore sjaj u meni rudi.
 
I razbudi osmeh mi u srcu,
Te raširi smešak mi na licu,
Što iznedri misao u duhu,
Živ sam, rođen u novome ruhu.
 
Sad u srcu reka se žubori,
Pljeskom vode novi život tvori,
Iz dubine istočnika lije,
Ko god hoće može da je pije.

Настави са читањем “Vetrić piri, reka se žubori (Dr Milan Gugleta)”

Visits: 87
Today: 0
Total: 1266367

Mrtva žena

Imala je osmjeh skriven iza vjeđa
oči uprte u neke daljine samo njoj znane,
nosila je sjetu u očima,
čudne iskre koje se nisu slagale
ni s obrisima sreće ni s nijansama bola.
 
Ne pamtim joj ime,
samo siluetu graciozne gazele
i usne na kojima je vječno titralo – neizrečeno,
ni odgovor ni pitanje, ni riječi ni smješak
meni je na zagonetku ličilo.
 
Za mnoge čudna, za rijetke jednostavna
bješe jedna od onih žena
što jednom zavole, zavole i ne prebole,
znao sam, voljela je nekoga,
ime mu nije nikad pominjala.
 
Pričali su mi, sve je izgubila,
sahranjivala je i najrođenije i sjećanja
na raznim mjestima, nepoznatim humkama,
dugo bi u tišini stajala, s vjetrom u kosi
jedino je razgovarala, noseći kiše u očima.
 
Zadnje što sam o njoj čuo
bilo je da je – umrla,
žena, čijeg se imena ne sjećam,
rekoše, sve je niti presjekla
samu sebe, sve svoje korake, u nepoznato sahranila.
 
Tražio sam je, nju, ženu što se s vjetrovima druži,
pitao prolaznike i znance stare joj,
htio sam još jednom da vidim
sve nijanse godišnjih doba u očima dalekim,
htio sam, jednu ružu da joj na pragu ostavim.
  Настави са читањем “Mrtva žena”

Visits: 749
Today: 0
Total: 1266367

Ćuti sa mnom

Ćuti sa mnom.
Ćuti kao što ćuti noć,
ćuti kao što ćute zvijezde
i svi oni dani što
kraj nas ćuteći prolaze.
Ćuti kao što ćuti Sunce
i ruža što lagano vene
u ranu jesen.

I pogledaj me.
Pogledaj kao što se
ikona gleda
kao što se gledaju
Nebo i Zemlja.

I…samo se nasmješi…
…pogledom…

Nasmješi se toplim
bojama jesenjih slikara
i pogledom mi reci
sve što bi htio,
bez izlizanih fraza
i tmustih riječi,
bez dodira
bez nevještih pokreta.

A tu, negdje na pola,
gdje nam se pogledi
u tišini sretnu,
u tom osmjehu beskraja,
nestaće sve…
Sve praznine, bezdani
sva vrata pakla će
da se zatvore,
tu, u tom jednom osmjehu
gdje se oči sretnu
gdje se svemir ukršta,
tu nestaće tame,
sjete i bola
i stajaće beskraj
obasjan sjajem nepresušne istine.

Da, baš tu, negdje na pola
gdje se spajaju osmjesi
Vjere, Nade i Ljubavi.

Visits: 57
Today: 0
Total: 1266367