МЕСЕЦ МАЈ 2021.
ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
СТАРИНА
Погурено седи испред кућног прага,
замишљено гледа у пусту даљину,
Још би нешто хтео, ал’ нестаје снага,
утонуше мисли у сетну давнину.
До скоро је била њему кућа пуна,
сад је гнездо празно, одлетеше птићи,
срце му заигра ко на ветру струна,
– зар су тако брзо морали отићи.
Често себе пита шта му се то збило,
тежа је самоћа и од смрти црне,
хтео је да свије све под своје крило,
од свега му оста судбину да куне.
Уморним рукама од тешкога рада
он дуван завија у лист од папира,
тело му је старо, ал’ је душа млада,
још срце трепери кад цига засвира
Можда ће још једном кад крај се дошуња,
сви дoлeтет’ њему из далека света,
да се срећни свију испод старог гуња,
да стари са њима још једном прошета.
Дрхтавим прстима он бркове суче,
још по нека суза из ока потече,
на кoлeну рад би да нуна унуче,
док живота река у недоглед тече.
ПРОЧИТАЈТЕ И ОСТАЛЕ ПЕСМЕ МЕСЕЦА ЗА 2021.ГОДИНУ
Hvala od srca na odabiru moje pesme za pesmu maja meseca