Мала шашава и забавна прича
ТАРАБА
Сеоска кафана је била пуна. Лепо летње вече, измамило је вредне сељане да се мало окупе и друже. Били су то све радни и поштени људи, који би после мукотрпног рада тако себи давали одушку. Уз хладно пиво и шприцер испредале су се разне приче које су се преносиле са кoлeна на кoлeно. Тераса је била препуна. Сви су вoлeли ту да седе. Мало због ваздуха, а више јер је кафана била у центру села и тако су могли да виде свакога ко је ту пролазио.
Сада су све очи биле упрте у лепу жену средњих година. Била је најлепша од свих жена у селу. Дугих црних витица, крупних тамних очију и једрог тела, Ружа је била свесна да је сви мушкарци у селу желе. Али, она је вoлeла свога Марка. Била је то љубав на први поглед и Ружи није засметало што је он момак са села. Не кајући се што напушта град, дошла је у село и прихватила све сеоске послове. Добили су два сина који су били већ средњошколци. – Миле, ено твоје симпатије. Пера је задиркивао Милета, јер је била јавна тајна да се Милету Ружа веома допада. Миле је био сеоски мангуп, па и сада са скоро педесет година није могао да се смири. Његовој жени су у почетку сметали ти његови излети, а онда је дигла руке од њега.
Знала је да није нека лепотица и да јој се тело деформисало од трудноћа, и тако сама и себи и другима налазила оправдање за мужевљеве авантуре. За разлику од ње, Миле је још био наочит и то користио да осваја женска срца у селу. Једино се Ружа држала гордо и његови комплименти нису код ње имали успеха. То га је једило, јер су га и компањони у кафани задиркивали да му опада заводничка моћ. Када год би срео Ружу заустављао је да је нешто као пита и користио те минуте да јој се дубоко загледа у очи и крене са комплиментима. Ружа је на културан начин одбијала то његово удварање, али када је почео да јој предлаже да дође код ње када јој је муж у граду, решила је да то каже Марку.
Марко је у првом моменту полудео и хтео да се обрачуна са Милетом, а онда је изненада Ружи рекао. -Позови га сутра код тебе. Реци да ћу ја ноћити код твојих јер имам неких обавеза. Ружа га је зачуђено гледала и слушала не верујући шта јој прича. – Јеси ли ти нормалан? Наговараш ме на неверство. -Ништа не брини. Само уради како сам ти рекао.
Ружа је послушала мужа. Рекла је Милету да дође код ње на кафу пошто је сама. Миле није могао да схвати тај изненадни преокрет, али је био сав срећан и у себи само мислио да ипак није зарђао. Чак је и Ружа пала на његов шарм.
Пало је вече, а Миле се упутио Ружиној кући. Сређен, намирисан, није му сметало ни то што му је жена схватила да иде код неке. Сав нагиздан, Миле је дошао до Ружине капије, али се питао да ли сме да уђе на капију.
Можда је боље да се прескочи преко тарабе која је била заклоњена од уличног светла. Мало се ипак прибојавао да Марко не сазна, јер против млађег човека ипак би изгубио ако би дошло до окршаја. Зато је дошао до тарабе и једним скоком се прескочио. Кренуо је преко дворишта. Изненада је двориште обасјала светлост.
Миле није знао шта, се дешава, само је видео Марка насред дворишта како стоји са упереном ловачком пушком. Крај њега је стајао велики црни пас. – Добро вече Миле. -Добро вече. Знаш нешто ми требаш… -Требам ти? Па зашто се онда прескачеш преко ограде? Зашто не уђеш на капију? Миле није знао шта да одговори.Није ни знао чега се више боји, пушке или пса. -Или си можда дошао код моје жене? Миле се ухватио за ту Маркову реченицу. -Да. Да. Дошао сам код Руже. Знаш какве су жене. Па и твоја Ружа је таква. Стално ме нешто боцка. Ево сада ме позвала да дођем на кафу када ти ниси кући. Мушко сам па сам морао да прихватим позив. Ко ће њој да одоли…
Миле није стигао да заврши реченицу. Марко је пустио пса на њега и опалио један метак у ваздух. Преплашени Миле није знао шта ће од страха. Почео је да трчи испред пса и дотрчао до тарабе. Скочио је да их прескочи и цео задњи део панталона му се закачио за тарабу. Поцепао је панталоне које су остале да висе попут заставе. Миле је иза себе, уз лавеж пса чуо весели смех Ружице и Марка.
То није био крај Милетовим мукама. На његову жалост да би стигао до куће, морао је да прође поред кафане. Знао је да ће сви да га виде тако поцепаног. Брзим кораком, спуштене главе, прошао је правећи се да не чује веселе повике и смех људи који су седели на тераси. Цело село је ујутру причало о Милетовој авантури.
Марко је донео у кафану поцепани део од панталона и поручио му да дође и узме, ако му треба да састави са другим делом. Мики дуго није ишао у кафану. Виђали су га како обрађује њиве и љубазно прича са супругом. Није више пожелео да је превари. Претрпљени страх и срамота убили су му жељу за авантурама.
© Јасмина Димитријевић, Србија