Срце ко бисер – Марко Маринковић

Срце ко бисер

Из златне шкољке
срце ко бисер
из њених вена
вино истине тече
кад прође стазом
та дивна жена
све замирише
на пољско цвеће

А гласом својим
нежно на ухо
пева ми песму
да се не бојим
вила што носи
свилено рухо
без које ко да
и не постојим

Настави са читањем “Срце ко бисер – Марко Маринковић”

ЧОВЕК И ПАС и СТАРО ВИНО – Марко Маринковић

МОРНАР И ПАС

У приморском крају
прочуо се глас
о ноћном морнару
што га прати пас

Док заједно плове
таласима језде
ноћу рибу лове
гледају у звезде

Док се мреже пуне
јер од тога живе
под окриљем луне
звездама се диве

Не плаше се буре
нит великих таласа
жељни авантуре
та два мала аласа