Месец: јул 2025.

УЛИЦАМА УСНУЛОГ МОСТАРА Александар Недовић

 

Улицама уснулог Мостара,
као вила са цвећем у коси,
шетала се моја љубав стара,
босонога, по јутарњој роси.

Гледао сам без речи и даха,
како лице у Неретви мије.
Кожа беља од звезданог праха,
у очима праскозорја крије.

Гледао сам са Старога моста,
да јој приђем није било снаге.
Ту сам био дух презрелог госта,
ружна страна једне приче драге.

Давно сам јој дао обећање
да у Босну више нећу доћи.
Да ли жеља, или покајање —
отишао сам јој једне ноћи.

Нисам хтео да ме опет види,
већ да само прошетам по граду.
Уме Мостар души да се свиди,
да јој пружи утеху и наду.

Судбине су писане одавно,
сваки корак део је тог плана.
Васељени све је просто, равно —
не разуме душу пуну рана.

Срце поче као топ да туче,
одмах сам је познао по ходу.
О томе нас у школи не уче —
зашто људи од вољених оду?

На тој стази сви правимо грешке.
Река тече, љубави су нове.
Али прошлост попут казне тешке,
у зорама дође нам у снове.

Све пролази, сви знамо тај део,
одрастањем део смо те приче.
Писао сам, а опет бих хтео —
све те приче некако ми личе.

Гледао сам са Старога моста…

КАДА ЉУБАВ МЕДИШ – Милан Софронић

Када љубав медиш,
немој да је штедиш,
јер што меда више,
кожа боље дише.
Када љубав дајеш,
немој да се кајеш,
јер што дајеш више,
тело лакше дише.
Када љубав водиш,
поново се родиш,
зато води више,
да срце мирише.
Љубав је на први поглед
као сочно воће,
за ручак и ужину,
стално ти се хоће.
Зато радост нека пршти,
то је срећа права,
битно да се сваког дана
љубав упражњава.

НАПЛАТА – КОЗИЋ САША

Живот ме шутира .Трпим ударце свог сулудог живота са свих страна.

Провео сам га по улицама и сумњивим кафанама.

Међу људским отпадом , курве, алкохоличари, џепароши, шибицари , лопови малог и великог калибра,

Конобарице сумњивог морала.

Брза зарада . Имало се пара.  А данас , болест . Приковала ме за колица.

Ваљда плаћам данак својој бахатој младости . Тешко је.

Седим , гледам , размишљам , пишем . Прошлост ми је дошла на наплату.

 

_________________________

НОВА СТВАРНОСТ – Милан Софронић

Открио сам нову стварност,
инспиративну реалност,
нема дреке, буке, вике,
без иједне зле навике.
Све се збива у тишини,
на квалитетној, менталној бини,
актери сви под рефлектором,
имам одличан увид над збором.
Глумце пратим из првог реда,
моја пажња их помно гледа,
ако неко крене по своме,
викнем:”Игра се по тексту моме!”
Све тече по сјајном плану,
представа нема ниједну ману,
свако од присутних мора да зна,
нову стварност режирам ја.

NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 978
NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić 2007-10-07 00:36:39

NA UMORU SVEGA

Sada znam,
da ne postoji ona,
kojoj  sam pisao pesme…
Da je ona ljuštura
i neko mrtav duhom.
Znam da sam obeležen
i da mira naći neću,
kad mi moji,
kidaju zadnju nadu.

Današnjoj ženi,
ne treba pisati pesme!
Zovem ovu zemlju
BESTRAGIJOM.
Nek se ponosi imenom.
Настави са читањем “NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić”

OGLEDALO – Ratko Petrović

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 913
OGLEDALO – Ratko Petrović 2007-10-06 23:33:06

OGLEDALO 

Pogledaj grobove mladih pored puta,
životi se ne završavaju srećno.
Sudba je majka, hladna i kruta,
Jedino smrti, teku po planu i tečno.

Jedino smrti, teku po planu, i tečno.
Voli me sada! Voli me jako!
Zar ne vidiš da ništa nije večno?
Voli me, dosta sam jec’o i plak’o!
Настави са читањем “OGLEDALO – Ratko Petrović”

S O N E T XI

Eh da vidim dragu kako ruke pruža
ko od svetla tkana tiha,nedodirna
ko pupoljak nežni cvetnih divljih ruža
ko biserna reka nežna i prozirna

Bez nje mi ni jutro nema više sjaja
usahle su lati moje mile ruže
još u mojoj duši praznina se spaja
opet crne senke nad glavom mi kruže

Da mi je da ljubim njene oči mlade
kad u zoru ranu vetrovi zaćute
da odagnam tugu i sve svoje jade

i sve crne misli što mi dušu mute.
Da je mome srcu dodir njene ruke
vratio bih sate,iscelio muke.

autor
Jovica N. Đorđević
26.07.2025g.

СУНЦЕ СИЈА, СРЦУ ПРИЈА – Милан Софронић

Сунце сија, срцу прија,
све је ко у бајци,
највише ме обрадују
из Баната чварци.
Када друштво на забаву
у кафану сврати,
нико не зна од гостију
кући да се врати.
Пуномасни вицеви
на све стране прште,
никоме се бркови
на лицу не мрште.
А кад цуре зачине
целу атмосферу,
свако себи пронађе
ону праву меру.
Сви су ведри, весели,
то је радост права,
битно да се сваког дана
љубав упражњава.
Зато ништа не оклевај,
већ пређи на ствар,
од живота добићеш
ведрину на дар.

ДОК ПРЕБИРАМ – КОЗИЋ САША

Док будан пребирем по мислима , разум ми губи осећај лење садашњости.

Пролазим кроз центрифугу живота , неспособан да размишљам о сутрашњим догађајима.

Они висе над провалијом рециклаже живота , који неумољиво срља у бешчашће живих мртваца

Бог зна када и како су убијени зарад распада система, својственог еволуцији мозга изгубљених у простору који заузима мртва емоција сопственог ума.

Сви који верују да је дошао краj свим надањима и покушајима  пирамиде живота

_____________

СВЕТЛОСТ И ТАМА – Милан Софронић

Сваког тренутка светлост и тама
бију битку за престо,
од тебе и твоје воље зависи
њихово почасно место.
Тама је лукава и препредена,
замке поставља свуда,
себе представља слаткоречиво,
као да чини чуда.
Кад те увуче у мрачну клопку,
претвара се у алу,
тек тада буде ти јасно
да је враг однео шалу.
Аждаја постаје већа и јача
кад добије храну из мрака,
ако се предаш, њеним канџама
постајеш мета лака.
Нема одмора, нити предаха,
док бијеш битку за престо,
загрли светлост и њене мисли
стави на почасно место.