Док будан пребирем по мислима , разум ми губи осећај лење садашњости.
Пролазим кроз центрифугу живота , неспособан да размишљам о сутрашњим догађајима.
Они висе над провалијом рециклаже живота , који неумољиво срља у бешчашће живих мртваца
Бог зна када и како су убијени зарад распада система, својственог еволуцији мозга изгубљених у простору који заузима мртва емоција сопственог ума.
Сви који верују да је дошао краj свим надањима и покушајима пирамиде живота
_____________
(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.076 пута)
