Ноћу лутам улицама града, тражим забрањену истину.
Из кафића музика трешти, рекламе бљеште , привлаче радознале , као муве.
Ноћ буди успомене створене да боле . Нервозни и бахати, прљави у души , траже опрост времена за узалуд изгубљене године,тражећи формулу , а мрзе све остале сподобе у злочину.
Осећам и знам да сам сам у овој борби . Полако ме начиње и једе део по део , све док не осетим горчину што једе мој мозак и моје ја .
Сваку лаж што изговори држим у себи , и она ме полако убија Морам бити смирен можда и останем жив
_
________________________