ПОЧИЊЕ ПРВА СМЕНА – КОЗИЋ САША

 

Штајга , хладно је . У предаху рађања јутра , ветар разноси мирисе греха.

Сви камени цветови , настали као продукт ноћашњег клесања опомињу разуздане.

Биртија , полупразна , полупана  чека сталне јутарње госте: црну кафу , беле кифле и ракију.

Конобари , курве и пијандуре спавају по столовима са карираним стољњацима и плеханим пепељарама.

Чекају јутарњу смену , одморну, опрану, наспавану , жељну алкохола , греха и музике.

Другачије не знају да раде.

Појављује се и пандур . Зева, чеше муда , наручује кафу и ракију , свестан да му неће бити наплаћено.

Седа за сто , чита новине .

Шеф прве смене гаси светла Избацује курве и пијанице.

Почиње прва смена.

 

 

S O N E T VI

I sve zamiriše mirisima tuge
dok večernji vetar niz obraze reže
u tišini stoje sene kao druge
a želje ko stranci kroz sećanja beže

Još koračam stazom sve tiše i tiše
gde lišće bez boje u čežnju se sliva
a duša u prazno bez želje uzdiše
dok ćuti pod nebom u parlogu njiva

I snovi se gase pod teretom reči
što šap’tom izrastu u olujne sate
dok noć svoje staze bez milosti preči

pa danak mi daje što mi noći krate.
Jer srce u noći ničim se ne zdravi
đavo se u snove na trenutak javi.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
09.07.2025g.