Добродошли!
Мој живот личи на бајку,
ево, стижем на Јамајку.
Море, плаже на све стране,
уз ламбаду плешу палме.
Душа има све што хоће,
сви тамане тропско воће.
Спавам испод сунцобрана,
играм, пливам целог дана.
На обали снове сневам,
где год кренем само певам.
Нема бриге, гнева, стреса,
опуштено, нема беса.
Сви нек чују, сви нек знају,
овде ми је ко у рају.
Улицама уснулог Мостара,
као вила са цвећем у коси,
шетала се моја љубав стара,
босонога, по јутарњој роси.
Гледао сам без речи и даха,
како лице у Неретви мије.
Кожа беља од звезданог праха,
у очима праскозорја крије.
Гледао сам са Старога моста,
да јој приђем није било снаге.
Ту сам био дух презрелог госта,
ружна страна једне приче драге.
Давно сам јој дао обећање
да у Босну више нећу доћи.
Да ли жеља, или покајање —
отишао сам јој једне ноћи.
Нисам хтео да ме опет види,
већ да само прошетам по граду.
Уме Мостар души да се свиди,
да јој пружи утеху и наду.
Судбине су писане одавно,
сваки корак део је тог плана.
Васељени све је просто, равно —
не разуме душу пуну рана.
Срце поче као топ да туче,
одмах сам је познао по ходу.
О томе нас у школи не уче —
зашто људи од вољених оду?
На тој стази сви правимо грешке.
Река тече, љубави су нове.
Али прошлост попут казне тешке,
у зорама дође нам у снове.
Све пролази, сви знамо тај део,
одрастањем део смо те приче.
Писао сам, а опет бих хтео —
све те приче некако ми личе.
Гледао сам са Старога моста…
Када љубав медиш,
немој да је штедиш,
јер што меда више,
кожа боље дише.
Када љубав дајеш,
немој да се кајеш,
јер што дајеш више,
тело лакше дише.
Када љубав водиш,
поново се родиш,
зато води више,
да срце мирише.
Љубав је на први поглед
као сочно воће,
за ручак и ужину,
стално ти се хоће.
Зато радост нека пршти,
то је срећа права,
битно да се сваког дана
љубав упражњава.
Живот ме шутира .Трпим ударце свог сулудог живота са свих страна.
Провео сам га по улицама и сумњивим кафанама.
Међу људским отпадом , курве, алкохоличари, џепароши, шибицари , лопови малог и великог калибра,
Конобарице сумњивог морала.
Брза зарада . Имало се пара. А данас , болест . Приковала ме за колица.
Ваљда плаћам данак својој бахатој младости . Тешко је.
Седим , гледам , размишљам , пишем . Прошлост ми је дошла на наплату.
_________________________