ТАКО МЛАДА И ЛЕПА- КОЗИЋ САША

Гледам те , тако младу , лепу како сваког дана пролазиш нашом улицом.

С каквом лакоћом , гипкошћу , с каквом грациозношћу идеш ка послу , пролазећи поред нас. Свесна си свог утицаја на мушки свет.

Гутамо те очима , а да нам се препустиш  , не бисмо знали шта стобом да радимо

Овако , голицаш машту , распламсаваш страст , будиш одавно заборављену младост, жељну искрице , праве авантуре.

Кад прођеш , иза тебе остаје мирис јабука . Гледамо те , гутамо те . После тебе , тајац

Настављамо да седимо на гајбицама испред наше продавнице , пијемо пиво и коментаришемо

Незамисливо.

________________________

ИДЕЈЕ КОЈЕ ТРЕБА РЕАЛИЗОВАТИ…


Бранко О. Томић

СРПСКА ИДЕЈА…

Да би имала своју пуноту и значење, иза ње мора да стоји сваки Србин и Српкиња; сви осведочени пријатељи; затечени гости и свако ко је,бар једном ногом закорачио на српски грумен. У противном, ражаловаћемо се; одродити; посвађати и закрвити…

„Рат до истребљења“…Мало ко је успео да стане на Чело такве идеје, а да притом, није неком саплеменику заклонио главу; синовицу; другара или „ратног друга“…И сами се Свемилостивом усрдно молимо,а неретко и мољакамо:„Не дај Боже, да се Срби сложе“. Ту и такву молитву и Бог нам услиши,јер ни Он не би знао шта ће с нама оваквим какви смо. Још теже би му било кад бисмо били једноумни и благоразумни. И данданас чућемо да: „И Бог је Србин“; „Адам је праотац Срба“, итд… По том свеукупном неслагању, најбезболнија хипотеза је да су Срби народ старији од Бога. Другим речима, ми смо сатворили Њега, а не Он нас, Мање би полемике било, и не би посезали за копањем пребогатог „ратничког потенцијала“ из непресушног, опет нашег, арсенала…

Својевремено сам,дескриптивно, напоменуо „Страшни Српски Суд“ и „Трећи Српски Свестски Рат“ као неке од српских синонима. На помолу је,милостивом Богу хвала, једно, по мени, не мање од претходног:

СРПСКО ЧУДО

Сто од Сто („100 од 100“), није постотак илити проценат, за нас немогућ, већ највиши НАСЛОВ оличен у претходној загради. „Српска Вавилонска Кула“, заскора, треба да се небовисоко издигне пред нама и Вама, драги пријатељи, посетиоци сајта: www.poezijascg.com као и пред Вама песмом наоружане душе и
љубитељи „богиње“ писане речи. Дакле, на прагу смо нове ризнице, чуварке лепоте српског напева. Интернет није сваком доступан али књига јесте и биће. Покушаћу да избегнем српске хваслоспеве исто колико и чувени, српски подсмех.

„100 од 100“ (100 песника-100 песама) као јединствена идеја, проклијала је у глави, уваженог Господина Љубе Обрадовића. Њу су заливали; поливали; домивали; дефинисали и надградили Г-ђица Лепа Симић; моја маленкост, Зоран Христов- Јовановић и многи, многи други. Она, данас, има своју потпуну дефиницију, физиономију, а надамо се, да ће добити оправдање у својој посвети. Том сегменту иницијалне замисли одазвао се импресиван број људи песничког набоја да, чак, не можемо све ни да прихватимо јер нас договорени лимит у томе спречава.
Настави са читањем “ИДЕЈЕ КОЈЕ ТРЕБА РЕАЛИЗОВАТИ…”

КАКО ЈЕ ЛЕПО -Здравка Пап

Како је лепо
у раскоши душе
сањати и маштати
и руком доброте
измамити осмех.

Како је лепо
гајити у себи
радост и срећу
и покрити перјем
рајске птице.

Како је лепо
лутати по свету
и тражити душу
сличну својој.

Како је лепо
живети у бајци
и градити срцем
бедем поверења.

Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24.

Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24. отворила је на виолини Магдалена Ђукић – ученица 5 разреда музичке школе Стеван Христић у Крушевцу. Певали су Љубиша Боровац и Ивана Ђукић Ђука уз пратњу Бенда 2+2, данас у скраћеном саставу: професори Иван Ђукић Ђука и Дејан Стојановић…

Магдалена Ђукић – музика на виолини


Љубиша Боровац: Још и данас теку сузе једне жене, Нек живи Љубав и
Закуни се љубави


Бенд 2+2 – професори Дејан Стојановић и Иван Ђукић Ђука: Лаку ноћ свирачи, Ружица си била, Да је среће било

Настави са читањем “Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24.”

S O N E T III

Da me voliš tada nije mi se dalo
daleko je od me carovala sreća
drugoga je tvoje srce dozivalo
uz mili zvuk trube kandila i sveća

U tamnici snova ti me tišću daviš
dok srce bez nade u tmini mi vene
u snove,u duši zauvek me raniš
pa ljubav sagori oči ucveljene

U srcu mi gasne poslednja toplina
na usnama mi molitva bez spasenja
u grudima ćuti nemoćna daljina

dušu mi razliva bol bez objašnjenja.
U pepelu nade još iskra se nada
iskopnela duša od tuge i jada.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
28.06.2025g.

НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ – Драгојло Јовић

 

НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ


Нисам ја брате рођен за слугу
Ја под скутом својим само кријем тугу,
Поглед ми вазда небесима стреми
У вечност правде, димензију другу.

Корени предака досежу дубоко
Мисао слободе лебди баш високо,
Тамо где не лете ни вране ни чавке,
У висине плаве где се вине Соко.

Ко по земљи хода видик му је мали,
Слобода се види летом у висине
Тамо где душе предака нам плове,
Кад су сањајући слободу оствариле снове.
Настави са читањем “НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ – Драгојло Јовић”

У ПРОЦЕПУ ВРЕМЕНА – Саша Козић

Док седим и пијем кафу, покушавам да пишем,
али речи су ми побегле.
Вратио сам се… годинама уназад.

Ја, отац и мајка , седимо, пијемо кафу,
смејемо се.
Радост је свуда око нас.
Све је близу, а тако далеко.

Време стоји.
Мисли лете дубоко у прошлост.

Док сам био млађи,
све је било упаковано у целофан стварности ,
скривено, забашурено,
чувано у временским капсулама
целокупне историје ондашњег постојања.

Тада нисам био свестан, они јесу.
Данас сам ја свестан, али њих нема.

Време пролази.
Ми остајемо у процепу,
чекамо другу шансу

да откријемо право време.

Настави са читањем “У ПРОЦЕПУ ВРЕМЕНА – Саша Козић”

MAGLA JE SUNCE KOJE SE BORI ZA SLOBODU LINGVISTIKE

Ovde su tragovi utisaka
ko zna kakvog stvora
odnekud do
godova na stabliima
Tako mi je milo
— o —
tako drago!
Senka ne može preći preko
apstraktnog poklonstva
Ni u kom obliku
Nikada
Magla je sunce .
koje se bori za slobodu
lingvistike
poput biografije
Karajona
Jona
Ovde su i utisci tajanstvene
retorike skakavaca
.
zlatom onavijen god je
epitaf Stelian Diaconescua

S O N E T II

I da u mom srcu još ne tinja nada
u trenutku kada bledi mesec tone
kao sjajna zvezda što u oku pada
ko biserna zvona što u srcu zvone

Ne bi jedan časak mladalačke moći
prepun snage vetra gordosti,taštine
na kolena pao novembarske noći
jecajući glasno tvoje drago ime

Ko ukopan stadoh nemam kome poći
bez glasa,bez daha,bez snage i puta
tuga zatreperi u jesenjoj noći

dok niz obraz vlažni nada nekud luta.
I sve što ponudih za te beše malo
da me voliš tada nije mi se dalo.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
25.06.2025g.