Eh da vidim dragu kako ruke pruža
ko od svetla tkana tiha,nedodirna
ko pupoljak nežni cvetnih divljih ruža
ko biserna reka nežna i prozirna
Bez nje mi ni jutro nema više sjaja
usahle su lati moje mile ruže
još u mojoj duši praznina se spaja
opet crne senke nad glavom mi kruže
Da mi je da ljubim njene oči mlade
kad u zoru ranu vetrovi zaćute
da odagnam tugu i sve svoje jade
i sve crne misli što mi dušu mute.
Da je mome srcu dodir njene ruke
vratio bih sate,iscelio muke.
autor
Jovica N. Đorđević
26.07.2025g.
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.076 пута)
