Дан: 30. јул 2025.

Кад гордост стави у мозак чип,
одмах падам у его-трип.
Брзо се пумпа надмено ја,
правим се да све најбоље знам.
Друге гледам охоло, дрско,
уображено, све ми је мрско.
Бахатост, сујета, душу ми гуше,
моралне законе у мени руше.
Егоманија је стање гадно,
претвара ме у биће јадно.
Нећу да будем его-слуга,
доброчинство бирам за друга.

 

 

 

Кад ме тамна мисао дира,
моја је песница нокаутира,
не губим време, не часим часа,
звекнем је ногом, нема јој спаса.

Свим се силама тама труди
што више мрака да пробуди,
оштро надире са четом војске,
лете и скачу ко луде дворске.

Једног по једног зликовца газим,
ту се покажем баш безобразним,
брзо им шаљем у фацу ђон,
поставим светлост на царски трон.

Ако се тама опет пробуди,
и у глави почне да гуди,
светлост са трона одмах ми махне,
истог трена тама издахне.