Добродошли!
omamila riječi čista
tišina na brijegu. šum
ustaklio oči bez sjenki.
sklopim grudi. žeđ
presušenih žila
pojim u krajoliku.
dovršavam misli povjetarca
što niz brijeg tihuje
kao da plovi
za ogrlicama sunca
za obrisima orgulja
za čistim srebrom tišine
za dječjim željama
zaspalim u bezglasju
žutoga ljetnog klasja
Ходам полако
улицама мога живота.
Јесен је.
Чекам хладне јесење кише,
да ме напокон отрезне, и оперу Сву штроку,
накупљену и насталу у мом походу
ка врху
замишљене пирамиде успеха.
Све ће нестати када одем.
Пукнуће као маслачак
на ветру.
Промена ће бити велике
Ко ме знао , неће више.
Ко ме није знао , заболе га.
И увек је тако,
када дође време спознаје…..
Пријатеља нигде нема.
Не постоје