БАШ ЈЕ ДИВАН ОВАЈ СВЕТ – Милан Софронић

Баш је диван овај свет,
коло игра све до пет,
небом шара птица лет,
родио се руже цвет.
Радост шири на све стране,
лепотица, љупко лане,
кад засија, нема зиме,
Сунчица је њено име.
Нема лепшег Божјег дара,
сестрицама срећу ствара,
кад се смешка и весели,
носић јој се зарумени.
Маму, тату задиркује,
откуцаје срца чује,
Сунчица, сунашце мало,
небо душе обасјало,
нема сумње, драгуљ прави,
целом свету благодари.

ПСИХО-ТРИЛЕР У ГЛАВИ – Милан Софронић

Психо-трилер у глави
непрестано ме дави,
демонске силе гуше,
светлост у мени руше,
мрачне мисли су снажне,
ал` то су слике лажне,
манипулишу гадно,
стварају стање јадно,
у глави бесне и ломе,
све чине да ме сломе,
кидају осећања,
газе духовна здања,
хране се тамом, мраком,
аждају зову мајком,
ал` кад освестим алу,
схватићу природу палу,
не желим демона лом,
светлост је истине дом.

ИУЗГУБЉЕНО ВРЕМЕ – КОЗИЋ САША

 

Изгубио сам време тражећи велике снове у магли живота. Пролазим кроз тунеле пакла, спремне да боле , неразумне идиоте , жедне капи туге , рођене у земљи снова , прекривене сопственом тамом.

У хаосу који сами стварају, рођени су да умру мислећи да су битни.

Умреће срећни, ућуткани у својој истини , предатој одабранима , на чување.

Продајући им најлепши део себе , снове које више не сањају остављају их генерацији која још увек сања недосањане, живописне снове.

Многи су их већ сањали  у магли револуција