Добродошли!
Урадили су ми лоботомију. Мозак ми цури . Неки се играју власти , па суде по Србији.
Залетели су се . Богови морају да проговоре , да их уразуме , да не гинемо узалуд.
Сви будући догађаји , који само што нису , опомињу . Буде плиму прошлости за све догађаје изазване похлепом које смо платили ми , Срби
Опомињу садашњост да буде мир , да бисмо имали мирну будућност , која је потребна свима.
Нема нас. А неће нас ни бити.
_
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1157
U IME… – Suzana Uzelac 2007-10-04 00:05:41
U IME…
Danas su se viorile
prazne noći na palubi.
Danas su odnosili vetrovi,
prostrane misli tražene.
Danas ne bi ničeg,
a desila se pustinjama oluja,
svirepi jad u istini moći.
Ljudi videše spas, čuvaju reči,
a nemaju snivati život za šta!
Ne vidimo, a znamo otkucaj teški,
kad glasno zidamo sopstveni pad.
Đulom okupane tvoje nežne ruke
miluju me nežno dok se zora budi
kano milost sveta, ko u pesmi zvuke
srce srećno kuca zna da tebe ljubi
U dahu ti trepti tiha nežna snaga
što mi leči rane,bol iz srca briše
u pogledu tvome gore svetla draga
kao zvezda sjajna što se nebom njiše
Bez tebe mi dani beživotno stoje
al’ sa tobom svaki tren je nova snaga
u osmehu tvome radosti se roje
I svaka je zora meni s tobom draga.
U duši bi mojoj procvetala ruža
Eh da vidim dragu kako ruke pruža.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
23.07.2025g.