Добродошли!
Однео је мамед сваку шалу,
метиљива душа посташе момe оцу.
Мижерија је у његовом родном сокаку,
за мало да мулац постанем.
Данас је сазрела пјускавица,
деца се подјебавати кренуше.
Нико му није опроштај направио,
гроб су му крај њиве припремише.
Погрдну је фамилију имао,
док је сворцао по њиви.
Синоћ је долетела зима,
сада му то беше дом.
Чувај себе, поштуј друге,
није пост да се слади.
Туђе муке ка другоме лете,
па ти оне постану дом.
Веселин Мандарин
Поштовани посетиоци, драги песници,
1. Жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одабрао најбоље песме у 2023. години. Жири је свестан да се све песме које је одабрао Драгојло Јовић за песме месеца у току 2023. године одличне и да је ово само субјективни избор жирија.
ДАКЛЕ, Песма 2023. године је песма: Андреје Ђ. Врањеша – КАД ПРСТ
НЕ ВИДЕ ОЧИ
Андреја Ђ. Врањеш
КАД ПРСТ НЕ ВИДЕ ОЧИ
Живот отврднуо нељудским,
свјетлости нигдје, да обасја путе,
и звук боли, вријеђа,
године тешке, туге погнуте.
Бјеле ноћи, стигли снови врани,
од дугачког дуже направише,
уско, гнусно, привукло се крадом,
тихо питам да не могу тише.
Без неба птице да ли лете,
људи лају, времена су псећа,
гдје сте вјетри и олује силне,
однесите зиме, нек трају прољећа.
У себе се јадац затворио,
испред носа, прст не виде очи,
немогуће, постаде могуће,
ријека тужна у поток сад скочи.
Да се може у осмјех бих стао,
онај исти што сам дјечак снио,
у њему бих отварао очи,
планету бих ову оставио.
© Андреја Ђ. Врањеш
2. место, равноправно деле песме: Љиљане Тамбурић – КО НАМ ТО ГАСИ ФЕЊЕРЕ; Јовице Ђорђевића – ТРЕШЊА и Љубодрага Обрадовића – ЗАПИС;
3. место, равноправно деле песме: Јоване Марковић – ПРИЗНАЈЕМ ТИ, Душана Комазеца – ЋУТАЊЕ СРПСКО и Светлане Тадић – БИРАМ.
2. По гласовима посетилаца сајта ПЕСМА 2023. ГОДИНЕ су:
/Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/
Претворићу се у птицу
И одлетети у непознатом правцу
И појавићу се са сунцем
И боравићу у твом срцу и души
Сијаћу са звездама
И никад се нећу уозбиљити
И постати она досадна жена
Која не уме да те насмеје
Убрзаћу корак да те стигнем
И чекаћу да нам се погледи сретну
И нећу одустати од живота и среће
У ком сам пронашла све што ми треба
Спаси ме од саме себе
И тихог незадовољства у души
И жеље која се гаси и нестаје
Где нема ништа осим греха и туге
Pritislo nebo sljezavih boja
otrov iz usta krvniku teče
zalud iznikne istina koja
zlotvor joj odmah koren saseče
Blati me alkos, kockar i ludak
uličar bezbožnik naduveni
ime mi kalja pohotni budak
da grehe svoje pripiše meni
Izrod u crnom mulju se valja
od besa cvili, stenje, jauče
hoće da lice moje okalja
đavoljem mulju da me privuče
Osvetli nebo Bože nek blista
zvezdama obasjaj ovo veče
da istina sveta, jedina, čista
zanavek našim srcima teče.
autor
Jovica N. Đorđević
РАЗУМ МОЋ НИЈЕ
Човек се од појављивања,
на сцени гласног пораза,
није нити за минимум приближио,
достојном поимању себе.
Можда ће самоуништењем,
учинити нешто најплеменитије.
Овакав, себи засметао,
фаталан, време збуњује.
Ја сам та
сакријем се
од себе
и почнем
да маштам
болујем и патим
у чежњи пољупце гужвам
запетаљана у живот
среће немам
конце да разрешим
у загрљају туге
сетим се да постојим.
Ја сам та
нисам у себи
по свету лутам
мира немам
у срцу доброте
љубав се враћа
у мени љубави
превише има
себи не припадам.
Тамо где постоје
пет годишњих доба
пролеће,
лето,
јесен,
зима
и злоба
– живе неки чудни људи.
Хране се добошарењем,
уместо воде жеђ гасе погонским горивом,
секундарне сировине,
роне у злоби,
терет сопствених лажи на плећима носе.
Тамо мрзе
и себе
и мене
и тебе.
Сопствени страх у костима их гребе.
Ако ниси попут њих знаће све о теби,
што ни сам не знаш о себи,
тихом руком система покушаће да изврше асимилацију,
да те зграбе, обликују као глину.
Уколико не знаш да свираш виолину, искомпоноваћу ти отпор на клавиру,
а ти упамти речи:
Залуд плешете по мом животу, разиграна стада, трагате без трага,
Кораке, ноте и ритам само ја знам,
нико од вас није битан.
Љубав сам и ожиљак стари,
пад и поновно буђење,
несхваћена туга, нечија дуга,
радост на длану,
песникова мисао.
Нисам само ово тело, кости и месо,
Ја сам смисао.
Јесам и што нисам, и гори и бољи од тога.
Ко је следећи?
Немам више питања.
Спалите ме после читања.
И ко зна
због чега:
све у мени
и ништа у теби.
И ко зна
шта је у теби
кад си сам у себи.
И ко зна
шта је у мени,
никад са тобом
и никад без тебе.
Драгојло Јовић
