Добродошли!
Волео сам крај тебе да дишем,
тада плућа, буду као нова.
Само мајка, моје мисли знаде,
волео сам и није ми жао.
Твоја чедност, моје лице краси,
крај тебе је живот као лопта.
Сви те буше, и желе ти лоше,
мајко моја, међу звезде сниваш.
Што је живот, живом,
што је мртвак, гробу,
тако мени мало, треба за слободу.
И да сумрак вазда, под ц’ветом се склони,
моје пусте боли, мајка вазда броји.
Веселин Мандарин
Не пружај руке
и не моли човека,
и буди дрво и цвет,
и гледај високо,
и сањај да течеш
и пловиш по небу
и сијаш ко сунце.
И немој да кукаш
и немој да плачеш,
и немој да паднеш!
И буди лепота и радост,
и носи доброту у срцу и души,
и цвркући, певај, и играј.
И загрли све на свету,
и обрадуј, и пољуби,
и љуљај , и тепај,
и буди им мајка,
жена и сестра.
И немој да ћутиш
и чучиш у мраку,
и чекаш милост
и Божију помоћ.
И полети ко птица,
и маштај и сањај,
и моли, и праштај,
и немој стати,
и немој пасти,
и расти и цветај
у последњој
капи живота.