Дан: 12. март 2024.

ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић

 

 

 

 

 

ПЕСМА О ВАЗДУХУ

Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”

ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА О МОРУ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА О МОРУ

Када вам очи видех
Најежих се од дубоне мрака
Од руку што се осипају при додиру
Самоћа поста свети дар
Када вам душе спознах
Смрт поста светлост даха
А живот песма о мору
Час бурном час мирном повоју!

Настави са читањем “ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА О МОРУ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

ИЗНИМНА – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗНИМНА

Траје у мени истинита,
свакога дана, свакога трена,
од ње се учио бити загонетка
Буба, вољена Тетка.

Лепша од лепог,
од бољег боља,
ређа од ретког.
У животу њу сам највише знао
и кад бих падао, па се дизао,
њену сам доброту уз себе имао.
Настави са читањем “ИЗНИМНА – Андреја Ђ. Врањеш”

Саучешће за крај- Веселин Мандарин

Зар ја да одсвирам почетак и крај?
Завриштим ли на сав глас,
небо ће застати, светлост нестати,
а Бог заплакати.

Зар ја да одлепим љубав са стола,
са стола, где ти кости вриште,
спас безумно тражиш и молиш,
молиш, да љубав родим.

Зар и након смрти да ти пишем песме?
Теби, теби о којој безгрешни паламуде,
кроз своје песничке одоре те казују,
лажу народ немилосрдно,
љубав неће преживети, сахраните је.

Зар ја у свом трошку,
гробно место да плаћам?
Зажмурим на лево око,
јер у десном спаваш.
Спаваш и умиреш кроз сан,
отворићу срце за крај.

Умреш ли и Богу душу предаш,
сазнаћеш о љубави нешто.
Да си ме волела, бар један дан,
теби не би дошао крај.

Зажмури и пожели дане,
подарићу ти своје.
Дајем ти снове и одоре.
живот без љубави тоне,
тоне, али није ствар у томе,
сиђи, а ја ћу горе.

Веселин Мандарин