Однео је мамед сваку шалу,
метиљива душа посташе момe оцу.
Мижерија је у његовом родном сокаку,
за мало да мулац постанем.
Данас је сазрела пјускавица,
деца се подјебавати кренуше.
Нико му није опроштај направио,
гроб су му крај њиве припремише.
Погрдну је фамилију имао,
док је сворцао по њиви.
Синоћ је долетела зима,
сада му то беше дом.
Чувај себе, поштуј друге,
није пост да се слади.
Туђе муке ка другоме лете,
па ти оне постану дом.
Веселин Мандарин
(Прочитано: 82 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.129 пута)
