

Настави са читањем “Библиотека Милутин Бојић Београд – Конкурс 2024.”
Добродошли!
Pritislo nebo sljezavih boja
otrov iz usta krvniku teče
zalud iznikne istina koja
zlotvor joj odmah koren saseče
Blati me alkos, kockar i ludak
uličar bezbožnik naduveni
ime mi kalja pohotni budak
da grehe svoje pripiše meni
Izrod u crnom mulju se valja
od besa cvili, stenje, jauče
hoće da lice moje okalja
đavoljem mulju da me privuče
Osvetli nebo Bože nek blista
zvezdama obasjaj ovo veče
da istina sveta, jedina, čista
zanavek našim srcima teče.
autor
Jovica N. Đorđević

РАЗУМ МОЋ НИЈЕ
Човек се од појављивања,
на сцени гласног пораза,
није нити за минимум приближио,
достојном поимању себе.
Можда ће самоуништењем,
учинити нешто најплеменитије.
Овакав, себи засметао,
фаталан, време збуњује.
Ја сам та
сакријем се
од себе
и почнем
да маштам
болујем и патим
у чежњи пољупце гужвам
запетаљана у живот
среће немам
конце да разрешим
у загрљају туге
сетим се да постојим.
Ја сам та
нисам у себи
по свету лутам
мира немам
у срцу доброте
љубав се враћа
у мени љубави
превише има
себи не припадам.