- KAД БРДА МОЈА УТИХНУ
- Kaд брда моја утихну, заћуте
- Месечина кад обасја планинске скуте
- Кад даљина хучи а тмина зарежи
- Иди кући синко, из Србије бежи.
- Незваноме госту овде места нема
- Свака стопа земље крвљу заливена
- Освајачи многи хрлили су често
- Незнајућ да долазе на погрешно место.
- Под каменом сваким нека тајна спава
- За слободу рода падала је глава
- И кад зулумћари мисле, сад је време
- Србија се дигне ко’ љуто невреме.
- Земунице и клисуре јатаци су моћни
- Из њих Срби кидишу као Вуци ноћни
- Па из петних жила своју груду бране
- Нема овде неба за свраке и вране.
- Соколова крила над Србијом машу
- Са неба чувају историју нашу
- На светиње Косовске са небеса пазе
- Шиптарске ноге да их не погазе.
- Шта ли то у овој земљи
- Зле моћнике вазда мами
- Кад још као јуче, ови нови добро знају
- Преци љутих освајача на овој су земљи пали.
- Но увек је и зло било
- Међ Србима „пето“ крило
- Ко проклетство тек се јави
- Да помогне и погура, ка понору и издаји.
- Земља ова Васкрсава
- Кад сви мисле да је пала
- Тад се Српска песма чује
- Ко то каже да је мала.
- Главе Српских витезова
- Српска деца нека памте
- Од Немање и Душана,
- Карађорђа и Милоша.
- Нека памте и причају
- Са колена на колено
- Какви су им преци били
- За крст часни изгинули.
- Нек певају да Свет чује
- О голготи Великога рата
- Нек помену све Војводе
- Јонско море и гробницу
- Где остаде брат до брата.
- Морају нам деца знати
- О Тепићу и Младићу
- Јунацима са Кошара
- Србија је мала земља
- Ал’ је земља родољуба
- Земља славних витезова
- Који су је мајком звали
- Од свих зала сачували.
- Њима слава, вечно хвала
- За потомке што су дали
- У темеље земље ове
- Положили своје главе
- Српској деци аманет је
- Да их памте, да их славе.
- И кад Соко громко кличе
- Српским небом када лети
- То је поздрав гробовима
- Свим душама победника.
Драгојло Јовић
(Прочитано: 48 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.288.946 пута)
