Стихове сам жалом писао који се и након низа година није из тијела разлио. Бол се у црвеном срцу скупи и кроз тијело венама расточи, иначе би срце од туге и бола престало куцати. Сјећања на љубав које висе нема тијело ми оснажи да кренем даље и ради себе и ради драге успомене! Зато је улога пјесника, да буде иза времена, са временом и испред времена, да словима све биљежи, а написане пјесме са читаоцима подијели! Човјек се учи и научи и да воли и да губи! Једино смрт не зна за обавезе, ни за такмичења!
Аутор: Жељко Перовић
Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије!
Види све чланке од Жељко Перовић
Пјесма и моја мисао из моје књиге
