Ово је пјесма из низа мојих младалачких бисера, која је мени посебно драга јер ме подсјећа на оно вријеме и љубав далеку преко двије ријеке! Покидане везе резултати су наглих промјена на које се младост није припремила. Посљедице су примјетне тек када се више ништа не може промијенити. Али вријеме за кајање у тишини је остало и један свијет који се срушио! Љубав не пролази, она се само на тренутак искраде, али тренутак некад у вјечности залута!
ПОКИДАНЕ ВЕЗЕ
Једна ријека Два имена носи А жубори страсно, Можда и пркоси Сањару на кеју Што крије га тама, Нисам тамо, А ти си ми сама, Љубави моја, Шта ће бити с нама?
Гледам Миљацку, А протиче Сава, Лебдим ноћу Од града до града, А кад чежњом патим, Сузом слику љубим, Мислим она Узвратити може.
О, погледи сјетни, Из те тврде ложе Чамите и блиједи, Ви будите дане И зима се Хладна спрема, Љубави моја, Што те овдје нема?
Аутор: Жељко Перовић
Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије!
Види све чланке од Жељко Перовић
Пјесма и моја мисао из моје књиге
