Добродошли!
ТИШИНА МОЈЕ САМОЋЕ
Тишина моје самоће
Само је уздах без гласа
Ноћ препуна туге
Гдје нема наде ни спаса
Тишина моје самоће
Само је слика без боја
Хаљина шивена болом
Сувише ускога кроја
Тишина моје самоће
Сиво је небо без птица
Старица увелог срца
И дијете сузнога лица
Тишина моје самоће
Не позна кораке твоје
Отишло у прошлост све је
Оно што бјеше моје
Тишина моје самоће
Теби је само ситница
Сломљено једро на вјетру
И чежње блиједа скица
ДОДИРНИ ПРСТИМА
Додирни прстима немире
И прве сиједе у коси
Удахни нове свемире
Нек вода страхове носи
Додирни уздахом образе
И ово уморно чело
Нека минути пролазе
Док трне читаво тијело
Додирни сузама врхове
Безбојних јагодица
Нек сперу боре, године
Са овог увелог лица
ИЗЛАЗИШ МИ ИЗ РЕБРА
Излазиш ми из ребра
Из сваке поре и пете
Кујем те од чистог сребра
Ниси са ове планете
Излазиш из мојих снова
Из тмине поспане главе
Док пада суза нова
Постајеш дио јаве
Излазиш из таме ума
Прашине давне и меке
Нит стида нити разума
Већ само слутње далеке
Излазиш из тешке боре
Сумњама к’о концем ткан
Са тобом локва је море
А вјечност тек један дан