Поезија за децу: Мали Гојко а велики Павле

У славонском месту малом

има једна црква стара

што закрсти малог Гојка

у великог оца Павла.

 

Кућанци су место право

где је Гојко поникао

и ко сироче без родитеља

уз тетку је одрастао.

 

Крхке грађе ал чврстога духа

за подвиге имао је слуха,

Господ га је себи призивао

па монаштвом он се одазвао.

 

Од Славоније до Каблара

и православног пећког трона

патријарху србском Павлу

звонила су светосавска звона.

 

Изнео је тешко бреме

у ратно нам невреме

и србску црквy обједини,

а крстом Србе измири.

 

Јасеновачке Мученике

у Диптих Светих уврсти

те  „Кућанце“ разне пале

на подвижништву учврсти.

 

Мали Гојко a велики Павле

небеске је дотакао салве

ни „злодуси“ ништа му не могу

док се за нас и сад моли Богу.

 

 

 

 

Дашак

Један дашак

у мојој коси

још кроз живот

мене носи,

да можда опет

једне зиме

у косу ми

шапне име…

к’о у биоскопу,

те вечери

кад сретоше се

погледи нам’

снени,

у којима је

жишка била

ал’ зима је

угасила…

тек, остаде

дашак врео

твог шапата

са именом ми

за живот цео…

 

 

 

 

Бескрајно

Прострла се осећања

као праскозорје,

расплинила љубав шаре

кроз наше обзорје.

 

На таласима развигорним

свуд’ замириса смиље

и срце се срећом опи

уз вино и босиље.

 

По сазвежђу звезданоме

освићу нам рајска јутра,

још смо данас у бескрају

а, можда, и сутра.

Наручи

Наручи песму

за бившу драгу,

више ме не дотиче,

болело је само једном

кад, први пут, чух је.

 

Наручи песму

за бившу драгу,

не марим за подсмехе,

„душебрижници“ ови ће

тек да говоре!

 

Наручи песму

за бившу драгу,

на мој рачун нек’ иде,

а платићу и још једну

да ми у срцу не самује!

 

Ове ноћи „кућа“ части

да се до зоре лумпује

па ћу после куда знам

док ти можеш и код

„бивше“, брига ме!

Винска рапсодија – Вера Миливојевић

Винска рапсодија

Старим као вино
док испијаш ме живо
из магичне чаше љубави
у винској рапсодији.

Старим као вино,
што старије више фино,
а магичном чашом љубави
непресушна срећа ври .

Старим као вино,
и није ми криво,
у магичну чашу љубави
живот нам се преточи.

(C) Вера Миливојевић, Уб

Kategorija: Odrasli pesnici

Две карте звездане

На звезданом

колодвору

сретосмо се ми

и кренусмо са перона

пругом љубави.

 

Две карте

студентске

до Београда,

и купе за двоје

сваког повратка.

 

Из дана у дан,

па тако годинама,

путовасмо

и волесмо се

међу звездама.

 

Студентска  нам’

одавно не важи

ал’ и пензионерска,

истом рутом,

има своје дражи.

 

Две карте звездане

пут су до среће

и љубави бескрајне,

са звезданог колодвора

до звезданих снова!

 

Бисерно

Кад зароним

у дубине

својих сећања,

не налазим

у шкољкама

белих бисера…

 

Свуд’ је тама

и хладно је,

језива тишина,

а само сунчев

зрачак светли

са висина…

 

Тај ме трачак

из дубина све

до неба узноси

где ми срце

исти бисер

увек налази…

 

Мој драгане,

моја рано,

одавно си тамо,

„милосрдни“

не дадоше ни

да се венчамо…

Кажи

Кажи нешто лепо,

у име љубави,

да се моје срце

од зебње одмори…

 

Кажи нешто лепо,

у име љубави,

као што си увек

знао само ти…

 

Кажи нешто лепо,

у име љубави,

али немој ћутњом

срце морити…

Наручи

Наручи песму

за бившу драгу,

више ме не дотиче,

болело је само једном

кад, први пут, чух је.

 

Наручи песму

за бившун драгу,

немарим за подсмехе,

“душебрижници” ови ће

тек да говоре!

 

Наручи песму

за бившу драгу,

на мој рачун нек’ иде,

а платићу и још једну

да ми у срцу не самује!

 

Ове ноћи “кућа” части

да се до зоре лумпује

па ћу после куда знам

док ти можеш и код

“бивше”, брига ме!

Сјај у оку

Прође живот

а ја маштам

како себе теби

праштам.

 

И младост је

моја прошла

ал’ више љубав

није дошла.

 

Ипак, ћутим,

не зовем те,

чекам да ти

потражиш ме.

 

Већ су седе

у мојој коси

и задњу наду

суза роси.