ПИСМО НАЈДРАЖОЈ
Принцезо драга, Сунце наших дана,
Изаткана си од нежности, снова.
Смисао дајеш бесмислу, изнова.
Мисао Ти си, моја, богомдана.
Охола, груба, стрепња тишти мене.
Несреће страшне прилазе све ближе.
Анђели пакла, осећам, нас траже.
Јадиковке, гњила, рајско погане.
Дражесним смешком, Ти све лоше бришеш.
Радост је судба нама подарила.
Анђеле мили, на срећу миришеш.
Животу моме, сврху Ти си дала.
Обожавам Те, срцем, у ком битишеш.
Јаву ми красиш, ружо моја бела.
Настави са читањем “ПИСМО НАЈДРАЖОЈ – Ненад Весић”